U mnogim parkovima ima dosta hrane za ptice, a nigde pogodne duplje za gnežđenje. Kućice su zamena za duplje u starim stablima. U Evropi je primećeno preko 60 vrsta dupljašica (ptica koje se gnezde u dupljama) kako prihvataju kućice za ptice.

Na proslavi posvećenoj 60-oj godišnjici rada Zavoda za zaštitu prirode Srbije 23. aprila 2008. u svečanoj Sali SANU, plaketom za uspešnu saradnju i doprinos unapređenju zaštite prirode nagrađena je i Liga za ornitološku akciju.

Na osnovu rezultata istraživanja i studija kao naučno-stručne dokumentacije, odnosno predloga Zavoda, zakonom je u Srbiji zaštićeno 6,14 odsto teritorije, i proglašeno 1126 prirodnih dobara, od toga 5 nacionalnih parkova, 18 predela izuzetnih odlika, 74 rezervata prirode, 329 spomenika prirode, 42 područja od kulturnog i istorijskog značaja, odnosno 482 zaštićena prirodna dobra i 644 prirodnih retkosti.

Liga za ornitološku akciju Srbije 20. aprila planira radionicu za nastavnike biologije beogradskih osnovnih škola, kao završnicu projekta Edukacija nastavnika i popularizacija ornitologije kroz promociju prvog priručnika za određivanje vrsta ptica na srpskom, koji finansira Grad Beograd - Sekretarijat za zaštitu životne sredine u okviru budžetske linije Edukacija o životnoj sredini.

Tom prilikom će biti promovisana i distribuirana publikacija Ptice Srbije, džepni priručnik za identifikaciju oko 150 češćih vrsta, kao i prirodnjački vodič po 35 područja od međunarodnog značaja za ptice. Takođe će biti održane prezentacije o posmatranju ptica kao vidu rekreacije, sporta i hobija, i otuda kao mogućnosti da se đacima ptice približe uz izbegavanje pomalo "zastrašujuće" nauke; te o područjima od međunarodnog značaja.

Iskustva susednih zemalja nas uče da je dostupnost priručnika na maternjem jeziku značajno oruđe za podizanje javne svesti o potrebi zaštite ptica i prirode uopšte. Takav priručnik će omogućiti nastavnicima da prošire obrazovne mogućnosti svojih učenika, potpomognu stvaranje mreže posmatrača ptica čije će znanje biti na dovoljnom nivou da prikupljaju precizna ornitološka opažanja i pomognu profesionalcima u poznavanju i zaštiti ptica.

Radionica će se održati u sali Zavoda za zaštitu prirode na Novom Beogradu, Dr. Ivana Ribara 91, sa početkom u 10.30. Za dodatne informacije se možete obratiti mailom na loa@ptica.org ili na telefon 063/766-92-39.

Asocijacija za očuvanje i održivi razvoj Stare planine koju čini 60 nevladinih organizacija i udruženja, održala je 1. februara u Medija centru konferenciju za štampu povodom razvoja ski turizma koji se planira u Parku prirode Stara planina, i uništenja prirodnih vrednosti koje joj zbog toga preti.

Brojna ekološka društva i udruženja, okupljena oko istog cilja - očuvanja Stare planine kao zaštićenog prirodnog dobra, izložila su novinarima ključne argumente zbog kojih se protive izgradnji velikog ski centra, kako je već zamišljeno Master planom, a zatim i planirano Uredbom Vlade o utvrđivanju Programa razvoja planinskog turizma na području Stare planine (Sl. Glasnik RS, br. 85/2007).

Predstavnici Planinarskog društva iz Pirota Vladimir Radenković, Mladen Stojanović i Dragoslav Manić, odbornik Skupštine opštine Pirot Dušan Mitić i žitelj I ljubitelj Stare planine Aleksandar Panić, upozorili su javnost na kršenje više zakona, međunarodnih konvencija, procedure u planiranju korišćenja prostora, i druge propuste vezane za razvoj ski turizma na Staroj planini, kojim se otvara put uništenju navrednijih predela Parka prirode.
Oni su upozorili da je ski turizam na Staroj planini, iz više razloga, ekonomski neodrživ, više nego destruktivan po prirodu, hidrologiju i seoske zajednice Stare planine. Ocenjujući da je plan razvoja ski turizma na Staroj planini katastrofalnih posledica, istakli su da je nedopustivo što je zaštiti prirode pretpostavljen turizam.

S obzirom da je na konferenciji za štampu u više navrata istaknuto da u izradi Master plana i Uredbe nije konsultovano stručno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Lidija Amidžić, direktor Zavoda, tim povodom, obratila se novinarima sa informacijom da je Zavod potpuno zaobiđen u celokupnom postupku donošenja ovih planova koji se neposredno tiču korišćenja prostora Parka prirode Stara planina, te da je zbog toga stručno reagovao.

Ocenjujući da se donetim planovima drastično ugrožavaju prirodne vrednosti Stare planine i dovodi u pitanje opstanak ovog zaštićenog dobra, Zavod je u više navrata upozorio nadležna ministarstva, kao i druge nadležne državne organe, na nedopustivo kršenje zakona i međunarodnih konvencija kojih je i naša zemlja potpisnik, kao i na moguće posledice ukoliko se ovi planovi i sprovedu.

Imajući u vidu moguće nesagledive posledice izgradnje skijališta i ski centra po izuzetno prirodno bogatstvo Stare planine, Zavod u potpunosti podržava inicijativu asocijacije za očuvanje i održivi razvoj Stare planine, istakla je Amidžić. Umesto što država planira da velika sredstava uloži u razvoj intenzivnog skijaškog turizma u zaštićenom prirodnom dobru Stara planina, ta ista sredstva mogla bi biti uložena u razvoj ekoturizma, stočarstva, i lokalne infrastrukture, i na taj način pomoći poboljšanju kvaliteta života domaćeg življa, odnosno opstanku i razvoju lokalne zajednice na tom području.

Na sam Svetski dan vlažnih staništa otpočeo je zajednički projekt ekološkog pokreta Zemuna u partnerstvu sa Ligom za ornitološku akciju i Turističkim centrom Zemuna: Zajednička briga - program popularizacije Dunava i Velikog Ratnog ostrva kao dela urbane metropole za građane Beograda. Program je počinjao obilaskom i posmatranjem sa kule Gardoš, odakle su se posetioci spuštali do keja sa pogledom na Ratno ostrvo odakle su aktivisti LOA zainteresovanima pokazivali ptice i približavali prirodne vrednosti ostrva. Tokom pve dva vikenda, broj učesnika je prešao 250. Među desetak vrsta vodenih ptica koje su se mogle videti, najviše pažnje su privukli mali vranci i orao belorepan, četvrti po veličini orao na svetu.

U Informativnom centru Nacionalnog parka "Fruška gora" 13. decembra 2007. održan je seminar "Ptice i dalekovodi: problemi, rešenja i perspektive" u organizaciji Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, Lige za ornitološku akciju Srbije i Mađarskog društva za zaštitu ptica i prirode (BirdLife Hungary). Cilj seminara je bio osvetljavanje problema koji nastaju zadržavanjem i gnežđenjem ptica na objektima mreže visokog napona i trasiranje daljeg zajedničkog rada na rešavanju ovog problema. Na seminaru su učestvovali predstavnici Pogona prenosa "Beograd" i "Novi Sad" JP "Elektromreža Srbije", Direkcije za zaštitu životne sredine u okviru ovog preduzeća, Direkcije za strategiju i investicije, radnici koji rade na poslovima održavanja mreže visokog napona u Vojvodini, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i  Nacionalnog parka "Fruška gora".

Sve ove institucije su, naime, bile angažovane u realizaciji dvogodišnjeg projekta "Jačanje civilne baze u zaštiti prirode u Srbiji i Crnoj Gori" u kome su DZPPV i LOA bile partneri Mađarskom društvu za zaštitu ptica i prirode, a koji je finansijski pomoglo Ministarstvo spoljne politike Mađarske i Ambasada Kanade u Budimpešti. Cilj ovog projekta je, osim jačanja institucionalnih i upravljačkih kapaciteta obe organizacije putem transfera znanja i iskustava ovog partnera organizacije BirdLife International, bio i sprovođenje tri pilot-projekta zaštite ugroženih vrsta u Srbiji: stepskog sokola, modrovrane i bele rode.

Seminar se sastojao od dva predavanja i diskusija. Prvo predavanje je održao Slobodan Puzović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine. On je, na osnovu svog tridesetogodišnjeg iskustva u proučavanju problema korišćenja dalekovoda od strane ptica u Srbiji, naglasio da život ptica na dalekovodina, u uslovima današnjeg poremećenog odnosa čoveka prema ekosistemima, nije samo pitanje zaštite biodiverziteta, već i funkcionisanja elektroprivrede i redovnog snabdevanja energijom. Dalekovodi kao relativno novi strukturni faktori u staništima ptica postali su, naime, značajne komponente staništa živog sveta, ali su istovremeno povećale i ugroženost pojedinih vrsta.

U svetu su poznate 72 vrste ptica koje se gnezde na dalekovodima, dok je, kako je naveo Puzović, u Srbiji do sada dokazano gnežđenje njih 14: četiri vrste grabljivica, pet vrsta ptica iz porodice vrana, bele rode, utine, dve vrste vrabaca i čvorka. Ukazano je na neprihvatljivu praksu rušenja njihovih gnezda, budući da je većina zaštićena kao prirodna retkost. Najveći problem sa kojim se u ovoj oblasti suočavamo u Srbiji je, po rečima Puzovića, zaštita stepskog sokola, ugrožene vrste u evropskim razmerama, čija se gotovo celokupna populacija u ovom delu sveta (koncentrisana, pre svega, u Ukrajini, Mađarskoj i Srbiji) gnezdi na stubovima mreže visokog napona. 

Zaštiti stepskog sokola su tokom 2007. u okviru navedenog projekta pionirski, ali veoma značajan doprinos dali DZPPV i LOA, o čemu je u pojedinostima prisutne izvestio Marko Tucakov, koordinator projekta. Zajednički interes ove dve organizacije, sa jedne, i JP "Elektromreža Srbije" koje je vlasnik svih dalekovoda u našoj zemlji sa druge strane, je jasno prepoznat, i zajednički rad je urodio plodom: trajno su zaštićena od padanja i razaranja 42 buduća mesta za gnežđenje ove vrste u Bačkoj i Banatu. Na seminaru je prihvaćen plan DZPPV da se za još 50 parova na isti način gnezdilišta osiguraju tokom 2008. godine, u Sremu, južnom Banatu i donjem Pomoravlju, uz nastavak održavanja postojećih i zajedničkog monitoringa, što će voditi unapređenju populacije ove i drugih vrsta grabljivica u Srbiji.

Svu učesnici seminara su dobili prigodnu brošuru «Ptice grabljivice i dalekovodi», kao i majicu sa likom steposkog sokola. (M. Tucakov )

Beograd, 6.decembar 2007. – Vlada republike Srbije je u septembru 2007. godine usvojila Uredbu o utvrđivanju Programa razvoja planinskog turizma na području Stare planine (Sl. glasnik R.Srbije br 85/2007) čime je prekršeno nekoliko domaćih zakona i međunarodnih konvencija čiji je Srbija potpisnik. Ovom Uredbom otvara se put za uništenje najlepših predela Parka prirode „Stara planina“ - najvećeg zaštićenog prirodnog dobra u Republici Srbiji. Na direktnom udaru biće kompletni ekosistemi na kojima živi preko 1.742 vrste i podvrste biljaka (od kojih su 160 endemi), 206 vrsta ptica, 60 vrsta sisara, 136 vrsta dnevnih leptira i još mnogo drugih.

Od velike je važnosti da njihova staništa ostanu sačuvani. Npr, snežna voluharica je retka vrsta sisara koja nastanjuje samo najviše delovima planine i otuda direktno ugrožena ski stazama. Isto važi i za ptice poput planinskog zijavca (njegovo jedino stanište na Balkanskom poluostrvu), balkansku ušatu ševu (nastanjuje svega par lokaliteta u Srbiji), stepskog sokola, velikog tetreba (jedino gnezdilište u istočnoj Srbiji), šumsku šljuku (najvažniji lokalitet u Srbiji), planinskog popića (balkanska podvrsta subalpina ima jos samo pet staništa u Srbiji).

Na Staroj planini je veliki deo živog sveta, kao i kompletni ekosistemi (visokoplaninske tresave), pod zaštitom kako države tako i brojnih međunarodnih konvencija koje je Srbija kao potpisnik dužna da poštuje. Sem ogromne ekološke štete, navedena Uredba koštaće građane Srbije 56.700.000 € samo tokom 2008. godine. Pomenuta sredstva će biti investirana u infrastrukturu budućeg skijališta na osnovu površnih analiza i bez učešća lokalnih zajednica u kreiranju sopstvenog razvoja. Više informacija pronaći u punom tekstu Peticije za očuvanje Stare planine (kao Word fajl dostupna na strani Preuzimanja).

Zbog svega navedenog, preko 35 nevladinih organizacija stalo je u odbranu Parka prirode „Stara planina“. Kao prvi korak, organizovana je javna rasprava u Pirotu 29. novembra 2007. gde su po prvi put predstavnici relevatnih državnih institutcija izneli javno svoje planove, očekivanja, strahovanja i jasna protivljenja u vezi namera Vlade Srbije. Na skupu su učestvovali predstavnici Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, Republičke agencije za prostorno planiranje, Instituta za urbanizam, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Ministarstva poljoprivrede i brojnih nevladinih organzacija iz Srbije. Nažalost, predstavnici Ministarstva za životnu sredinu se nisu odazvali pozivu. Diskusija koja je nastupila nakon zvaničnih izlaganja učesnika iznela je na videlo i dodatne probleme i neregularnosti celokupnog projekta.

Drugi korak u borbi za očuvanje Stare planine je i pokretanje elektronske peticije koja je pokrenuta 6. decembra 2007. sa ciljem da do 6. marta 2008. sakupi preko 100.000 glasova iz Srbije i sveta kako bismo ukazali na opšte nezadovoljstvo po pitanju izgradnje mega ski rezorta u srcu Parka prirode „Stara planina“. Ukoliko delite našu zabrinutost i rešenost da se stane na put bezakonju i uništavanju prirodne baštine Srbije, molimo Vas da podržite našu peticiju za stavljanje van snage Uredbu o utvrdjivanju Programa razvoja planinskog turizma na podrucju Stare planine:
http://www.thepetitionsite.com/1/save-staraplanina-petition

Dodatne informacije i fotografije će uskoro biti dostupne na web sajtu:
www.savestaraplanina.info

(Radna grupa za očuvanje Stare planine)

Juče 09. 10 2007. godine na graničnom prelazu Batrovci jedan italijanski državljanin je lišen slobode, jer je u njegovom automobilu pronađeno 57 mrtvih ptica, koje se nalaze na listi  Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti i stavljene su pod prvi stepen zaštite.

Republički inspektori zaštite životne sredine sa ornitologom Zavoda za zaštitu prirode, na poziv carinske službe na graničnom prelazu Batrovci, izvršili su inspekcijski pregled i tom prilikom u putničkom automobilu marke mercedes, italijanskih registarskih oznaka pronašli mrtve ptice, i to:

1. drozd borovnjak (Turdus pilaris)            -  54 jedinki,
2. drozd imelaš   (Turdus viscivorus)      -    1 jednika
3. šumska šljuka  (Scolopax rusticola)      -   1 jedinka.

Ptice su oduzete od Markonija Alfreda, italijanskog državljanina, koji nije posedovao nikakvu dokumentaciju za te ptice.

U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine (čl. 110. 111. i 112.), 56 jedinki  mrtvih ptica je oduzeto, do odluke nadležnog suda. Protiv italijanskog državljanina je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, od strane carinske službe, kao i krivična prijava za krijumčarenje od strane Ministrarstva unutrašnjih poslova. Vozilo je zaplenjeno do okončanja krivičnog postupka.

U javnosti je putem medija plasirano saopštenje da je 02.11.2007. obavljen policijski pretres kuće Vladimira Markovića iz Vinče i tom prilikom pronađena jedinka sokola i 25 jedinki ptica koje su zaštićene Zakonom, te da je pretresu prisustvovao predstavnik Društva za zaštitu divljih ptica Jugoslavije koji je oduzeo zatečene ptice.

Preispitujući navode iz medija, Zavod za zaštitu prirode je ustanovio da je pomenuti Vladimir Marković iz Vinče spornu pticu našao u blizini Dunava kod Vinče pre oko godinu dana. Pošto je ptica bila označena prstenom utvrđeno je da se radi o hibridu sivog, stepskog i severnog sokola, uzgojenog u veštačkim uslovima 2003. godine u odgajivačnici sokolova Stjepana Bašića iz Novog Sada. Ptica je bila u vlasništvu registrovanog sokolara Jovice Nikolića iz Bariča kod Braničeva, ali mu je pobegla prilikom lova pre oko godinu dana, o čemu je on i obavestio Zavod. Ova ptica je kontrolisanog porekla i podaci o njoj, kao i o jedinkama od kojih ona vodi poreklo, nalaze se u evidenciji Zavoda.

Čitav postupak zbrinjavanja ptice nije obavljen u skladu sa važećom zakonskom procedurom. Vladimir Marković je učinio prekršaj pošto je držao u zarobljeništvu sokola, a nije registrovan kao sokolar, i što na vreme nije obavestio nadležne institucije o tome.

Nedopustivo je i da je policija dozvolila nenadležnoj i nestručnoj organizaciji da oduzme, i uzme u posed zaštićene vrste. Takođe, na osnovu raspoloživih podataka može se konstatovati da je pticu oduzelo nestručno i neupućeno lice, pošto je izvršena pogrešna determinacija vrste (u medijima se navodi da se radilo o planinskom sokolu). Nadamo se da ptica nije puštena u prirodu, što bi takođe bilo protiv zakona jer se radi o alohtonom hibridu, koji kao takav predstavlja pretnju za genetičku strukturu prirodnih populacija.

O ostalih 25 jedinki ne možemo suditi pošto u medijima nije izneto dovoljno podataka. O nestručnosti osobe koja je oduzela ptice govori i pogrešna definicija bastarada odnosno hibrida koja se pojavljuje u tekstu što nam daje za pravo da sumnjamo da se radi o osobi koja nema osnovno biološko obrazovanje.

Na osnovu važećeg Zakona o zaštiti životne sredine nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona i podzakonskih akata (Uredba o zaštiti prirodnih retkosti) vrši Ministarstvo, odnosno Inspekcija za zaštitu životne sredine, uz stručnu pomoć Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Nijedna od ove dve institucije nije obaveštena o ovom pretresu, niti pre, niti nakon njega.

Što se tiče tim povodom izrečenih optužbi koje se odnose nedozvoljeni promet zakonom zaštićenim pticama, i navodnu umešanost Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Društvo za zaštitu divljih ptica Jugoslavije će uskoro morati da ih dokaže na sudu. S obzirom da je reč o neosnovanim tvrdnjama i neistinitim optužbama koje narušavaju čast i ugled Zavoda kao institucije, protiv ove organizacije će biti pokrenut postupak za krivično delo klevete. (Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije)

Program međunarodno značajnih područja za ptice (Important Bird Areas ili IBA) BirdLife Internationala uz pomoć domaćih stručnjaka radi na identifikaciji IBA područja, njihovom monitoringu i zaštiti.

Područje stiče status IBA ukoliko ispunjava stroge kriterijume zasnovane na prisustvu ugroženih vrsta ptica. Kriterijumi su međunarodno prihvaćeni i standardizovani, te naučno odbranjivi.

Preko 7500 područja u skoro 170 zemalja je do sada steklo status IBA. U Srbiji je do sada identifikovano 35 IBA područja, a pripremaju se nominacije za još najmanje 5.

Uključujući se u akciju Politikinog Magazina za izbor sedam čuda Srbije, Liga za ornitološku akciju je odabrala sedam reprezentativnih IBA područja, i svaki izbor obrazložila sa po sedam značajnih i za to područje karakterističnih vrsta ptica:

Gornje Podunavlje (Apatinski i Monoštorski rit)

1. Crna roda
2. Divlja guska
3. Crna lunja
4. Belorepan 
5. Crna žuna  
6. Obični crvrčić
7. Belovrata muharica

Deliblatska peščara

1. Stepski soko
2. Pupavac
3. Vijoglava
4. Rusi svračak
5. Stepska trepteljka
6. Pirgasta grmuša
7. Vinogradska strnadica

Labudovo okno i Dubovačka bara (Ramsarsko područje)

1. Mali vranac  
2. Žuta čaplja
3. Mala bela čaplja
4. Ražanj
5. Patka njorka
6. Čegrtuša
7. Belobrka čigra

NP Tara

1. Leštarka
2. Veliki tetreb
3. Šumska šljuka
4. Dugorepa sova
5. Gaćasta kukumavka
6. Planinski detlić
7. Kos ogrličar

Kanjoni Uvca i Mileševke

1. Veliki ronac
2. Suri orao
3. Beloglavi sup
4. Krški soko
5. Prdavac
6. Kos kamenjar
7. Puzgavac

Stara planina

1. Riđi mišar
2. Kamenjarka
3. Planinski zujavac
4. Planinska ušata ševa
5. Planinski popić
6. Šumski zviždak
7. Strnadica kamenjarka

NP Đerdap

1. Osičar
2. Orao kliktaš
3. Patuljasti orao
4. Golub dupljaš
5. Buljina
6. Bela čiopa
7. Senica šljivarka

Čak 41.000 ptičara iz 31 evropske zemlje se odazvala pozivu BirdLife Internationala da prošlog vikenda izađe u prirodu i posmatra fascinantni fenomen ptičjih seoba. Ukupno je posmatrano preko dva miliona ptica na više od 1100 izleta od Španije do Azerbejdžana i od Malte do Švedske.

U Srbiji se 114 ptičara odazvalo pozivu novoformiranog Ornitološkog saveza Srbije – ORNISS-a, koga čine Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine. Organizovano je devet izleta, po jedan u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Apatinu, Vršcu, Perlezu i Stanišiću, te čak dva u Leskovcu.

Nenad Spremo je u IBA području Gornje Podunavlje, kod Apatina, posmatrao čak 80 orlova belorepana – odjednom! Radilo se o najvećim delom mladim pticama koje je privukla riba koja se našla zarobljena u jednoj bari, nakon povlačenja vode. O poreklu orlova se može teoretisati, ali definitivno se radi o podmlatku iz tri države, Mađarske, Hrvatske i Srbije, a verovatno i o nekom pridošlici iz šireg regiona.

Dimitrije Radišić je u banji Melenci posmatrao veliki broj vrsta šljukarica kojima se moglo prići na svega desetak metara, dovoljno da su neki ptičari počeli da fotografišu žalare i sprutke – mobilnim telefonima! Uz pomoć durbina, mogli su posmatrati i sabljarke i srebrne vivke, a dan su završili posmatranjem čak 55 sova utina koje se okupljaju da provedu noć u banjskom parku.

Ukupno je posmatrano 23.354 ptica, predstavnika 111 vrsta: od poslednjih seoskih lasta, malih belih čaplji i rusih svračaka koji se još nisu odselili na jug, preko orla ribara koji se kod nas viđa samo na seobi (gnezdi se severnije a zimuje južnije), pa sve do prvih pravih zimovalica poput velikih svračaka ili plovki krdža. Tri najbrojnije vrste su bile čvorak (13.648), obični galeb (1548) i plovka gluvara (719).

Nacionalne organizacije za zaštitu prtica organizuju izlete za građane svih uzrasta i životnih doba da izađu, posmatraju, istražuju i uživaju u pticama. Na svim izletima se broje opažene ptice da bi se rezultati sabrali u nacionalnoj organizaciji koja ih potom prosleđuje evropskom centru gde će se izvršiti kompilacija podataka. Zemlja sa nejvećim brojem izleta ove godine je bila Rusija (207), sa najviše ptičara Španija (22.000), a sa najvećim brojem opaženih ptica Mađarska (460.000).

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) je od 25. do 27. septembra u Beogradu održala radionicu "Divlje ptice i ptičji grip: Trenutna saznanja i pristup nadzoru na Balkanu", u sklopu regionalnog projekta FAO pomoći za brzu detekciju, sprečavanje i kontrolu ptičjeg gripa u regionu. Na skupu su učestvovali ornitolozi iz Srbije, Crne Gore i Makedonije, te predstavnici Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i Veterinarskog instituta u Kraljevu – nacionalne referentne laboratorije za ptičji grip, kao i veterinari iz Sarajeva, Podgorice, Tirane, Prištine i Skoplja.

Skot Njumen, medjunarodni koordinator za divlje životinje i ptičji grip pri FAO, objašnjava da će u budućnosti u cilju sprečavanja širenja virusa H5N1 akcenat biti stavljen na obuku kadrova i program nadzora, koji je veoma značajan radi dobijanja što više informacija sa terena. Biće napravljena globalna mreža veterinara i ornitologa koji bi bili potpora nadzoru, te formirane grupe za hitnu pomoć koje bi u slučaju pojave bolesti na farmama reagovale i sprečile da se bolest dalje širi.

Prema njegovim rečima, radi uspešnog suzbijanja virusa ptičjeg gripa H5N1 neophodno je formirati timove sastavljene od različitih stručnjaka, ekologa, biologa, ornitologa, veterinara, virusologa i drugih, jer se jedino na taj način ova bolest može kontrolisati i sprečiti da ne dobije razmere pandemije.

Odnosi koji su tokom radionice uspostavljeni između stručnjaka različitog profila će imati veliki značaj za tri do pet godina, kada će se sigurno pojaviti nova bolest opasna za ljude i životinje, istakao je Njumen.