Vikend posmatranja ptica je najveći ptičarski hepening Evrope, i prošle godine je okupio preko 43.400 posmatrača iz 34 zemlje koji  su zabeležili preko 2.205.000 ptica. Ideja vikenda je da se što veći broj ljudi uključi u posmatranje i druge aktivnosti sa temom divljih ptica. Ove godine se održava 6. i 7. oktobra, a u Srbiji ga organizuje novoformirani Ornitološki savez Srbije – ORNISS, koga čine Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine. Prema do sada dostupnim najavama, organizovaće se aktivnosti u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Leskovcu, a verovatno i drugim mestima. Pratite ovaj prostor za dalje informacije, ili se prijavite za učešće na loa@ptica.org

Efikasna zaštita ugroženih vrsta ptica na području Karpatskog basena postiže bolje rezultate kada se napori nevladinih orgnizacija koje se bave zaštitom prirode udruže, u šta su se uverili učesnici trodnevne međunarodne konferencije "Mogućnosti prekograničnih aktivnosti u zaštiti ptica i prirode" koja je održana 21-23. avgusta 2007. u Segedinu. Konferencija je organizovana u sklopu prekograničnog projekta, koji zajedno sprovode Mađarsko društvo za zaštitu ptica i prirode (BirdLife Hungary), Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine.

Reč je o projektu "Jačanje civilne baze u zaštiti prirode u Srbiji", koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske preko Mađarskog fonda za razvoj i pomoć. Konferencija je organizovana u kompleksu za edukaciju u segedinskom zoološkom vrtu, a u njenom radu su učestvovali predstavnici ornitoloških društava ili njihovih ogranaka iz Rumunije, Mađarske i Srbije, odakle je na skup stiglo sedam predstavnika LOA i DZPPV.

Konferenciju je otvorio Gerge Halmoš, direktor BirdLife Hungary. Sledila su predavanja o metodologiji i rezultatima nekoliko međunarodnih zaštitarskih projekata na području Panonske nizije. Zvezde dana su bile modrovrana Coracias garrulus, stepski soko Falco cherrug i siva vetruška Falco vespertinus, na čijoj zaštiti tokom poslednjih nekoliko godina predano rade zaštitari u sve tri zemlje. Sve ove vrste su ugrožene, ali im je aktivnom zaštitom moguće pomoći.

Zajednička osobina svih predstavljenih projekata je i ta da je većina finansirana od strane susedskih INTERREG projekata. Reč je o finansijskom mehanizmu Evropske unije koji potencira projekte sadadnje graničnih regiona zemalja EU i njihovih suseda koji nisu članice EU.

Najnovije procene ugroženosti ptičjih populacija otkrivaju da je sve veći broj vrsta izložen riziku od izumiranja, te da su pojačane mere zaštite od kritičnog značaja ukoliko želimo da preokrenemo negativni trend.

Stanje ptičjih populacija širom sveta se znatno pogoršalo od 1988. kada su prvi put bile procenjene. Danas je više od jedne petine (22%) ukupnog broja od oko 10.000 vrsta ptica širom sveta izloženo povećanom riziku od izumiranja.

BirdLife International (http://www.birdlife.net/) svake godine rediguje crvenu listu ugroženih vrsta. Ove godine je broj vrsta ptica koje se suočavaju sa direktnom pretnjom izumiranja dostigao 1221. Kada se tome dodaju i 812 ugroženih vrsta, ukupni broj vrsta ptica zavisnih od urgentnih mera zaštite dostigao je čak 2033.

Vrste izolovanih okeanskih ostrva ostaju među najugroženijima zbog unesenih pacova, svinja, mačaka, zmija, itd. Redakcija 2007. je otkrila da se posebno pogoršao status strvinara: pet vrsta je promenilo kategoriju ugroženosti, od lakše ka težoj. Razlozi za to kriju se u gubitku, izmeni ili degradaciji staništa, što je i glavna pretnja s kojom se sučava čak 86% globalno ugroženih vrsta ptica. Drugi razlozi su oskudica hrane (budući da opadaju populacije divljih preživara kojima se strvinari hrane), i trovanje veterinarskim lekom Diclofenac, što je uzrok dramatičnog pada populacija strvinara u Aziji – i za 95% tokom samo 10 godina.

Iako broj ugroženih vrsta raste, ima i dobrih vesti: tamo gde su pokrenute mere zaštite, ptice počinju da pokazuju znake oporavka.  Dr Stuart Butchart, koordinator Global Species programa BirdLife Internationala oblašnjava: “Dok aktivna zaštita uspešno pomaže oporavak nekih vrsta, na drugoj strani je sve više vrsta koje klize ka izumiranju. Taj izazov svake godine postaje sve veći.

“Ali tamo gde se usmere napori zaštitara, resursi i politička volja, populacije ptica se mogu oporaviti. Zaštita fukcioniše, samo je treba mnogo više da bismo predupredili poplavu skorih izumiranja.”

Rezultati BirdLifeove redakcije crvene liste biće uključeni u u globalnu crvenu listu IUCN (http://www.iucnredlist.org/), koja će biti objavljena u septembru 2007. (D. Simić)

Čak dve vrste pelikana, u Srbiji veoma retke ptice, mogu se ovih dana videti na ribnjaku Baranda nedaleko Beograda. Kudravi nesit Pelecanus crispus i ružičasti nesit P. onocrotalus su se u XIX veku još gnezdili u našim krajevima, ali su kao gnezadrice izumrle tokom melioracije i pretvaranja močvara u poljoprivredno zemljište krajem XIX i početkom XX veka.

Ipak po jedna mlada ptica obe vrste se ovih dana zadržava na ribnjaku, čineći ga, najboljim mestom za eko-tirizam u užoj okolini Beograda. Ove ptice se inače sreću u istočnom Mediteranu, a odsustvuju iz zapadne Evrope, odakle stiže najviše posmatrača ptica.

Eko-turizam predstavlja značajnu šansu za zaštitu ptica. Njime se podstiče razvoj regiona, a staništa ptica stiču ekonomsku vrednost kao alternativu poljoprivredi ili urbanizaciji.

Kudravi nesit: Ovog kudravog nesita je krajem maja u Barandi snimio poljski posmatrač ptica Maciej Szymanski, a zbog ovih rariteta, Barandu je posetilo više desetina ptičara.
(Foto: Maciej Szymanski)

Po velikom broju zabeleženih vrsta ptica izdvajaju se većinom tropske zemlje: Kolumbija, Brazil, Peru, Ekvador i Indonezija (svaka sa preko 1500 vrsta); a za njima slede Bolivija, Venecuela, Kina, Indija, Meksiko, DR Kongo, Tanzanija, Kenija, Uganda i Argentina (svaka sa preko 1000 vrsta). No, nije samo broj ptica ono što odlučuje o turističkoj privlačnosti neke zemlje u očima posmatrača ptica. Npr., iako najmanja afrička država, Gambija (550), ima upola manje vrsta od najveće, DR Konga (1175), političkom stabilnošću, povoljnim paket aranžmanima i dobrim lokalnim vodičima privlači jako veliki broj ptičara. Kongo, na drugoj strani, posećuju samo avanturisti kojima ne smeta da se nađu usred građanskog rata.

Sakule: Veliki problem za razvoj eko-turizma je nedostatak infrastrukture, uključujući i lokalne poznavaoce i vodiče. Na slici: đaci iz Sakula, pored Barande, se upoznaju sa pticama ribnjaka kraj koga odrastaju
(Foto: Liga za ornitološku akciju)

Povodom vesti da je uginuo ptić beloglavog supa, ugrožene i zakonom zaštićene vrste, a usled nestručnosti lekara akušera (!!) koji je sebe smatrao ekspertom za izleganje ptica, oglasio se Fond za zaštitu ptica grabljivica sa zahtevom za autopsijom i pokretanjem krivičnog postupka za prenatalno čedoumorstvo, "protiv ginekologa u Beozoovrtu, kako bi se utvrdila njegova krivica. Očigledna zamena objekta istraživanja dovela je do katastrofalnih grešaka akušera koja se završila smrću. Mada mislimo da ni laici ne mogu pomešati beloglavog supa, kod nas je u medicinskoj praksi i to slučaj.

"Medijska predstava je samo marketing kojim se prikrivaju ozbiljni problemi u radu Beozoovrta i to nema veze sa zaštitom ugroženih vrsta. Slučaj ne bi bio tako tragičan da u Beozoovrtu ne postoji nekoliko vrsta ptica koje su kod nas izumrle, a koje tamo propadaju jer su okružene šarlatanima, ginekolozima i vajarima. Ko dozvoljava da da se ovakve stvari dešavaju i ko može ovome stati na put?", pita se u saopštenju za javnost dr. Saša Marinković iz Fonda za zaštitu ptica grabljivica.

I dugogodišnji direktor Prirodnjačkog muzeja, eminentni ornitolog dr. Voislav Vasić smatra: "da nismo u Beogradu, bilo bi neverovatno je da se tako nesto dešava i to pod punom pažnjom javnosti, a da se niko ne buni. Čudi me da se ginekolozi ili Srpsko lekarsko društvo ne oseti pobuđenim da tom velemajstoru, neodgovornom direktoru porodilišta, ospore zdrav razum i profesionalnu etiku i da pokrenu postupak za oduzmanje prava na rad stečenih diplomom. U protivnom, trebalo bi da pokrenemo akciju da veterinari dođu da volontiraju u Ginekološko-akušerskoj klinici ‘Narodni front’. Uostalom, zašto bi bilo čudno da akušer porađa ptice u zoološkoj bašti u kojoj nikad nije radio nijedan zoolog?"

Fokus aktivnosti ovogodišnjeg, petog otvorenog takmičenja Veliki dan ptica u organizaciji Lige za ornitološku akciju, se iz Vojvodine, odakle su prethodnih godina stizali rekordi, preselio na sam jug Srbije, na Pčinju i Leskovačku kotlinu, područje u kome se redovno beleži širenje nekih mediteranskih vrsta koje inače nisu tipične za Srbiju.  Ove godine su ti mediteranci bili Crnoglava strnadica Emberiza melanocephala u okolini Leskovca; odnosno Velika grmuša Sylvia hortensis nedaleko Prohora Pčinjskog, gde je po drugi put ikada u Srbiji posmatran i Brgljez lončar Sitta neumayer na gnežđenju.

Jedino su ptice zamalo otkazale saradnju, budući da im je topla zima omogućila da se rasprše barama i ribnjacima umesto da ih led sve otera na Dunav. Novopečenim ptičarima to nije mnogo smetalo, pa su doživljaj opisali kao: "Jedno potpuno novo iskustvo. Još uvek se nisu slegli svi utisci, ali jedno je sigurno, mnogo nam se svidelo i veoma nam se sviđa ideja odlaska na Carsku baru," planirana tokom maja. (D. Simić)

I ove zime je 15.000 posmatrača iz više od 100 zemalja brojalo barske ptice u okviru međunarodnog popisa močvarica (International Waterbird Census – IWC), a u Srbiji je 26 volontera izbrojalo preko 276.000 ptica na 55 lokaliteta. To je veliki uspeh, tim veći ako se zna da je prethodne zime učestvovalo samo 6 posmatrača na 5 lokaliteta!

U Srbiji sva IWC brojanja koordinira Katarina Stefanović, a ptice broje članovi Fonda za zaštitu ptica grabljivica, Lige za ornitološku akciju i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine.

"Januara 2006. je bio pokriven samo Dunav na kome je izbrojano 151.000 pripadnika 25 vrsta. Ove zime, koja je bila primetno toplija, je na Dunavu bilo više vrsta ali nešto manje jedinki: 135.000 ptica 34 vrste. Tokom zime 2007., najbrojnije močvarice Srbije, čak 64% od ukupnog broja ptica, su bile plovka gluvara, liska, riđoglava patka, lisasta guska i patka dupljašica,” kaže Katarina Stefanović, i dodaje: „Sa ptičjeg stanovšta, najznačajniji lokaliteti na Dunavu su bili potez od ušća Velike Morave do Golupca, preko 60.000 ptica; kao i dalje nizvodno, u Negotinskoj krajini, skoro 30.000. Mimo Dunava posebno su značajni šaranski ribnjaci Vojvodine, naročito Ečka – Carska bara, Baranda, Vršački ritovi, Mika Alas, Sutjeska i susedni Sveti Nikola, Bač, Jazovo, takođe i Palićko jezero; te akumulacije centralne Srbije, posebno Gruža, Ćelije i Zvorničko jezero".

Po odobrenju Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, rezultati projekta motrenja vodenih ptica selica za prevenciju avijarne influence koje sprovodi ornitološki tim Naučnog instituta za veterinu Srbije pod vođstvom dr. Voislava Vasića uključeni su u srpski IWC na bazi reciprociteta, čime je ove zime višestruko povećan broj pokrivenih lokaliteta kao i učesnika. Učešće istrazivača u brojanju potpomognuto je i ljubaznošću Ustanove za razvoj i održavanje unutrašnjih plovnih puteva – Plovput Beograd, sa čijeg je broda popis vršen na Dunavu.

Iako od nevelikog značaja za nauku, pojava retke vrste je dovoljna da uzburka krv svakog zaljubljenika u ptice. Galebovi su poznati kao velike lutalice, a prvog velikog crnoglavog galeba (Larus ichthyaetus) ikada zabeleženog u Srbiji je na ribnjaku Kapetanski Rit kod Kanjiže posmatrao ornitolog Ištvan Hulo početkom januara 2007.  Ptica je bila u letnjem ruhu, što je neobično za januar. Naša mailing lista Ligaptice je brzo prenela informaciju i načinjeno je nekoliko fotografija, od kojih je najoštriju sredinom meseca snimio Jožef Gergelj. Na toj fotografiji je poznavalac galebova Maćej Šćimanjski zapazio još jednog velikog crnoglavog galeba u pozadini (levo), mladu pticu u zimskom ruhu, koja se zajedno sa odraslom jedinkom pridružila jatu sinjih galebova (Larus cachinnans).

Jednog malog labuda (Cygnus columbianus) u jatu velikih labudova (Cygnus cygnus) su na ribnjaku Futog u blizini Novog Sada otkrili Marko Šćiban, Branka Glišić i Jelena Hrubik sredinom novembra 2006. Na slici je to jedinka na desnoj strani, poznaje se po manjoj žutoj površi na kljunu. Ovo je tek sedmi sigurni nalaz te vrste na teritoriji Srbije. Od pojave malog labuda je nastao i prvi srpski „tvičerski“ događaj. U ptičarskom slengu, „tvičeri“ su lovci na raritete, ali i nosioci eko-turizma, a ovu pticu je do sada videlo preko 30 posmatrača iz Novog Sada, Beograda, Vršca, Sente, Sombora, čak je bio i jedan posetilac iz Mađarske. U trenutku pisanja teksta, početkom februara 2007., mali labud se i dalje zadržavao na istom jezeru. (tekst M. Šćiban, foto (2) J. Gergelj)

I ove godine članovi Lige za ornitološku akciju (LOA) i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine (DZPPV) učestvuju u praćenju vodenih ptica radi prevencije ptičjeg gripa, u okviru projekta Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Nakon pojave ptičjeg gripa u Srbiji 2006. i ostvarenog motrenja seobe u sezoni 2005-2006. pokazao se veliki značaj praćenja svih promena i fenomena koji proizlaze iz seobe vodenih ptica u Srbiji. Prošle zime je 19 posmatrača pratilo stanje na 22 područja i ostvarilo 287 izlazaka na teren pri čemu je zabeleženo čak 807.267 jedinki 98 vrsta ptica vodenih staništa. Rezultati te početne faze motrenja seobe ptica pokazali su se vrlo neprednim u poređenju sa sličnim namerama u Evropi, i provereni su na međunarodnom skupu u Grčkoj.

Pravovremene informacije o kretanju, lociranju, ponašanju i odlasku ptica, od neprocenjivog su značaja i za adekvatne aktivnosti Uprave za veterinu ne samo u cilju kliničkog praćenja zdravlja migratornih ptica, već i za izvođenje određenih dijagnostičkih procedura kod njih ali i kod živine koja se nalazi u neposrednom okruženju njihovih privremenih staništa i koja može biti inficirana virusom ptičjeg gripa. Prema dosadašnjim procenama, postoji rizik unošenja bolesti u Srbiju putem ptica selica i njihovog direktnog ili indirektnog kontakta sa živinom koja je veoma osetljiva na virus.

povodom najave proslave 110 godina Lovačkog saveza Srbije 28. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu:

110 GODINA KRUNISANO KONTROVERZAMA

Uobičajeno je da se o jubilejima govori samo kroz pohvale i čestitke za ostvareni napredak. Nažalost, lovstvo u Srbiji kao da je krenulo unazad. Sveprisutno uništavanje i promena staništa radi stvaranja poljoprivrednog zemljišta i urbanizacije zapravo čine lov mnogo opasnijim po biološku raznovrsnost nego što je to ikada bio. Pravo lovaca, koji čine oko 1% građana Srbije, da love može biti ograničavano samo pravom ostalih 99% građana na očuvanu biološku raznovrsnost.

Uzmimo za primer prepelicu i grlicu koje širom Evrope beleže kontinuiran pad brojnosti tokom poslednje tri i po decenije. Taj pad u Srbiji samo u poslednjih 15 godina iznosi 20% za prepelicu i 15% za grlicu. Prema podacima LS Vojvodine,  tokom dva meseca lovne sezone 2004. u toj pokrajini je odstreljeno 38.000 prepelica, što prevazilazi broj ptica koje se u Vojvodini gnezde (oko 4000 parova; izvor: 5)!

Da se ne vraćamo u 2001. i čuvenu aferu Balkanske ptice, potsetimo se samo novijih recidiva. Npr. septembra 2004. su hrvatski carinici prekinuli pokušaj šverca 9776 zamrznutih prepelica, grlica i golubova. Ubrzo potom, marta 2005. srpski carinici su otkrili i zaplenili 3141 zamrznuti primerak 16 vrsta ptica, od kojih su sve osim pet zaštićene trajnim lovostajem na osnovu zakona o lovstvu i naredbe o lovostaju (2), a dve vrste, prdavac i riđogrla trepteljka, zaštićene i uredbom o zaštiti prirodnih retkosti (1). Tada je jedina utešna vest stigla od Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koja na svom veb sajtu (9. mart 2005.) najavila donošenje naredbe o lovostaju kojom će grlica i prepelica biti trajno zaštićene.

Naime, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Liga za ornitološku akciju su u novembru 2003. Ministarstvu nauke (u čijoj je nadležnosti zaštita) i Ministarstvu poljoprivrede (nadležni za lovstvo) podneli zvaničan predlog za uvođenje režima trajnog lovostaja na ove dve vrste na čitavoj teritoriji republike, te njihovo stavljanje na spisak vrsta koje se kao prirodne retkosti štite najstrožijim merema; čime bi se daljem masovnom krivolovu zabranjenim petometkama i magnetofonskim vabilicama konačno stalo na put.

Uprkos svemu tome, juna 2006. je u jeku prelaska dotadašnje ministarke poljoprivrede na položaj potpredsednice vlade tiho doneta sramna, nestručna i sa drugim zakonskim aktima (1) neusklađena Naredba o lovostaju divljači (3). Unatoč najavljenoj zaštiti prepelice i grlice, u njihovom se statusu ništa nije promenilo pa su i dalje ostale mamac za italijanske lovce i domaće krivolovne mešetare, a čak je i jedna prirodna retkost – jastreb – sada dozvoljena za lov!!! Za patke i guske, lovna sezona je produžena za dve nedelje, do 15. februara, što znači da će puške da prašte u ključnoj fazi životnog ciklusa ovih vrsta – usred formiranja parova i početka reprodukcije!

Među pticama kojima je sezona lova novom naredbom (3) produžena nalazi se i osam vrsta koje su na spisku vrsta kojima su na nivou Evrope potrebne mere zaštite (Species of European Conservation Concern) ili spisku SPEC, budući da njihova brojnost beleži opadajući trend (4). Sve su to vrste koje i kod nas beleže izrazit trend opadanja brojnosti tokom poslednjih 15 godina, npr. kamenjarka i poljska jarebica za čitavih 25% (5)!

Zabrinuti,

Dragan Simić
Liga za ornitološku akciju

Marko Tucakov
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine

Stefan Skorić
Fond za zaštitu ptica grabljivica

Dodatne infomacije za urednike:
http://www.ptica.org/novosti/arhiva.htm

Izvori:
1) Uredba o zaštiti prirodnih retkosti, Službeni glasnik RS 50/93 (1993)

2) Naredba o lovostaju divljači, Sluzbeni glasnik RS 19/02 (2002)

3) Naredba o lovostaju divljači, Službeni glasnik RS 55/06 (2006)

4) Burfield I & van Bommel F eds. Birds in Europe: Population Estimates, Trends and Conservation Status. Cambridge, UK: BirdLife International, BirdLife Conservation Series No. 12.

5) Puzović S, Simić D, Saveljić D, Gergelj J, Tucakov M, Stojnić N, Hulo I, Ham I, Vizi O, Šćiban M, Ružić M, Vučanović M & Jovanović T 2003. Birds of Serbia and Montenegro – breeding populations estimates and trends: 1990 – 2002. Novi Sad: Ciconia 12: 35-120

Najveći ptičarski happening Evrope – vikend posmatranja ptica je ponovio i nadmašio uspehe prethodnih godina privukavši preko 43.400 posmatrača iz 34 evropske zemlje i zabeleživši preko 2.205.000 ptica (http://www.birdlife.org/news/news/2006/10/eurobirdwatch_2006.html).
Najbrojnije vrste posmatrane u Srbiji bile su Čvorak (37.000 jedinki), Obični galeb (5368) i Liska (4957). U organizaciji Lige za ornitološku akciju iz Beograda i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine iz Novog Sada, Srbija je 2006. godine po drugi put učestvovala u vikendu posmatranja ptica:

• Broj posmatranih ptica 54.216 (jedinki).
• Broj učesnika 113.
• Broj posmatranih vrsta ptica 101.
• Broj izleta 10.

Da bismo ove brojeve sagledali u regionalnoj perspektivi, pogledajmo rezultate susednih zemalja.
Bugarska:

• Broj posmatranih ptica 38.270 (jedinki).
• Broj učesnika 326.
• Broj posmatranih vrsta ptica 68.
• Broj izleta 23.

Hrvatska:

• Broj posmatranih ptica 21.741 (jedinki).
• Broj učesnika 37.
• Broj posmatranih vrsta ptica 107.
• Broj izleta 8.

Ptice izvesno mogu da privuku i zainteresuju ljude o čemu svedoče i brojke ovogodišnjeg Evropskog vikenda posmatranja ptica:

• Zemlja sa najvećim brojem posmatranih ptica je Litvanija sa 813.945 jedinki.
• Zemlja sa najvećim brojem posmatrača koji su uzeli učešće je i ove godine bila Španija sa 25.000 ptičara.
• Zemlja sa najdužom listom posmatranih vrsta je Rumunija sa 200 vrsta ptica.
• Zemlja sa najvećim brojem događanja je Poljska sa 182 izleta ili predavanja tokom dana vikenda.

Ni tu nije kraj. Evropski vikend posmatranja ptica održan je kao deo trećeg Svetskog festivala ptica koji je trajao tokom oktobra 2006. Svetski festival ptica je privukao preko 250.000 učesnika u preko 1800 izleta i radionica u 88 zemalja širom sveta!
“Uvek je uzbudljivo videti rezultate vikenda posmatranja ptica i saznati koliko je ljudi učestvovalo i koliko je ptica opaženo.  Broj učesnika i događanja raste iz godine u godinu, i sve više posmatrača znači i sve više ptica. Bilo to u gradovima, parkovima ili negde u prirodi, sjajno je znati da je toliko ljudi podelilo doživljaj prirode i njenih stanovnika,” kaže Adrian Long, šef komunikacija BirdLife Internationala.

BirdLife International je globalna asocijacija zaštitarskih organizacija iz preko 100 zemalja, koje zajedno predstavljaju vodeći autoritet po pitanjima statusa vrsta ptica, njihovih staništa i problema koji ugrožavaju ptice.
Evropski vikend posmatranja ptica je deo Svetskog festivala ptica koji se svake druge godine održava u oktobru sa ciljem ohrabrivanja ljudi svih uzrasta i životnih doba da posmatraju ptice i uključe se u njihovu aktivnu zaštitu kroz delatnost nacionalnih organizacija – partnera Birdlife Internationala.

Sledeći Evropski vikend posmatranja ptica održaće se 6. i 7. oktobra 2007., a prijavu za učešće možete već sada poslati na loa@ptica.org

Poštovana/i,

Liga za ornitološku akciju (u daljem tekstu LOA), Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine (DZPPV) i Fond za zaštitu ptica grabljivica (FZPG) najodlučnije protestvuju povodom tihog donošenja sramne, nestručne i sa drugim zakonskim aktima (1) neusklađene Naredbe o lovostaju divljači (Službeni glasnik RS 55/06). Konfuzija može da počne čim se postavi pitanje ko je Naredbu potpisao, jer je na pdf verziji sa sajta Ministarstva poljoprivrede potpis Ivane Dulić-Marković dok je štampana verzija u Službenom glasniku sa potpisom novog ministra Gorana Živkova.

Prvog avgusta je otpočela sezone lova na ptice (jastreba, prepelicu, grlicu). Uprkos zahtevu da se prepelica i grlica brišu iz spiska lovne divljači a uvrste u zaštićene prirodne retkosti, koji su pre tri godine podnele DZPPV i LOA, a koji je Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine pozitivno ocenilo, ove dve vrste su i u novoj Naredbi mamac za italijanske lovce i domaće (krivo)lovne mešetare.

Ne samo da se prepelica i grlica nisu našle na spisku vrsta koje se ne smeju ubijati, već je jedna prirodna retkost (!) sada dozvoljena za lov!!! Po prethodoj Naredbi o lovostaju divljači (Službeni glasnik RS 19/02), jastreb je na teritoriji Vojvodine bio zaštićen 'lovostajem tokom cele godine', a ta vrsta se u Uredbi o zaštiti prirodnih retkosti (1) vodi kao takva za teritoriju Vojvodine. Uredba izričito zabranjuje 'uništavanje, eksploatisanje, hvatanje i uznemiravanje' prirodnih retkosti. Po novoj Naredbi o lovostaju, jastreb se lovi i u Vojvodini – uprkos tome što je Uredba stariji i viši zakonski akt.

U novu Naredbu uvršćene su i tri vrste koje se u ranijoj uopšte ne pominju: plovke pupčanica i zviždara te šljuka bekasina, koje do sada nisu tretirane kao lovna divljač. U Evropi je svuda trend da se smanjuje broj vrsta koje se smatraju lovnom divljači te da se sve više ide na one koje se, poput fazana, gaje u svrhu lova, a evo, u državi koja proklamovano stremi Evropi, spisak divljači se produžava.

Za sve patke i guske, goluba grivnaša te sojku i gačka lovna sezona je sada produžena za dve nedelje pa se više ne završava 31. januara već 15. februara. To znači da će puške da prašte u ključnoj fazi životnog ciklusa ovih vrsta – usred formiranja parova i početka reprodukcije! Opet će nas ornitologe da javnost pita zašto se kod nas brojnost mnogih ptica smanjuje, pa čak i vrsta čije su evropske populacije u porastu.

Među pticama kojima je sezona lova produžena nalaze se i npr. riđoglava patka i plovka pupčanica koje su na spisku vrsta kojima su na nivou Evrope potrebne mere zaštite (Species of European conservation concern) ili spisku SPEC, budući da njihova brojnost beleži opadajući trend (2). I brojnost plovke gluvare u Srbiji je u periodu 1990-2002 smanjena za 15% a plovke pupčanice za 10% (3). Uprkos tome, riđoglavoj patki i plovki gluvari je produžena lovna sezona, a plovki pupčanici je ovom naredbom uvedena!

Druge vrste sa SPEC spiska koje se pominju u novoj Naredbi su kamenjarka, poljska jarebica, prepelica i grlica, te šljuke, šumska i bekasina – sve su to vrste kojima u najvećem delu Evrope brojnost opada a kod nas se i dalje love. Sve ove vrste beleže izrazit trend opadanja brojnosti u Srbiji u periodu 1990-2002, kamenjarka i poljska jarebica za čak 25%, a prepelica i grlica za 20% (3)!

U protestu udruženi,

Dragan Simić
Liga za ornitološku akciju

Marko Tucakov
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine

Stefan Skorić
Fond za zaštitu ptica grabljivica

Izvori:

1) Uredba o zaštiti prirodnih retkosti, Službeni glasnik RS 50/93

2) Burfield I & van Bommel F eds. Birds in Europe: Population Estimates, Trends and Conservation Status. Cambridge, UK: BirdLife International, BirdLife Conservation Series No. 12.

3) Puzović S, Simić D, Saveljić D, Gergelj J, Tucakov M, Stojnić N, Hulo I, Ham I, Vizi O, Šćiban M, Ružić M, Vučanović M & Jovanović T 2003. Birds of Serbia and Montenegro – breeding populations estimates and trends: 1990 – 2002. Novi Sad: Ciconia 12: 35-120

Liga za ornitološku akciju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine pozdravljaju i u potpunosti podržavaju nedavnu kaciju Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Inspekcije za zaštitu životne sredine Pokrajinskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i policije koja je za rezultat imala otkrivanje zbirke jaja divljih ptica u privatnom vlasništvu. Nadamo se da će zbog velikih razmera i trajnog ugrožavanja pre svega strogo zaštićenih i retkih vrsta ptica, ovo krivično delo biti u najkraćem mogućem vremenu procesuiramo. Takođe, imajući u vidu na kako nepristupačnim lokalitetima i mestima su legla pronalažena i jaja skupljana, nadamo se da će i osobe koje su pomagale vlasniku kolekcije biti što pre otkrivene i privedene pravdi.

Vlasnik kolekcije ni na koji način ne može opravdati svoje postupke. Ovakav duboko neetički čin usmeren protiv prirode ga u potpunosti diskfalifikuje kao naučnika ili člana bilo koje nevladine organizacije koja se bavi zaštitom prirode.

Ornitološke organizacije u Srbiji naglašavaju da ovaj drastični način ugrožavanja zaštićene prirodne baštine za sobom treba da povuče i povećanu opreznost nadležnih inspekcijskih službi Minstarstva nauke i zaštite životne sredine i Pokrajinskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Vojvodine u nadgledanju sprovođenja zakonskih i podzakonskih akata koji se tiču zaštite faune. Divlje životinjske vrste su u Srbiji već ugrožene, pre svega promenama i uništavanjem njihovih staništa i krivolovom, i još jedan ugrožavajući faktor, posebno usmeren prema retkim vrstama svakako narušava biološku ravnotežu i ne uliva nadu u poboljšanje našeg odnosa prema prirodi. Činjenica da su jaja sakupljana čak i u zaštićenim prirodnim dobrima, u kojim se sve vrste dodatno štite, ukazuje na potrebu mnogo većeg angažovanja upravljača tih dobara u čuvanju poverenih im prostora, posebno jačanjem čuvarske službe.

Naglašavamo da je u otkrivanju slučajeva ugrožavanja divljih životinja i njihovih staništa nadležnim službama i dalje potrebna svesrdna pomoć aktivista u zaštiti prirode i građana.  (M. Tucakov)

Tokom prvomajskih praznika (29. april – 1. maj), u organizaciji Lige za ornitološku akciju SCG održano je četvrto otvoreno takmičenje u posmatranju - Veliki dan ptica, svojevrstan spoj ekologije i sporta.

Veliki dan ptica je timski napor u kome ekipe ostaju 24 časa, od ponoći do ponoći, na ‘terenu’ koji opasuje krug prečnika 50 km, težeci da bilo vidom, bilo sluhom pronađu što je moguće više vrsta ptica. Ni jedna vrsta se ne računa ukoliko je nije videlo/čulo preko 50% tima.

Bronzana ekipa Očevi i sinovi u sastavu Slobodan i Mihajlo Kulić, Ljubiša i Svetislav Grujić je obišla Leskovac, ušće Vlasine u Južnu Moravu, brojne bare u okolini te planinu Radan i posmatrala 90 vrsta.

Srebrna ekipa koja je ove godine učestvovala prvi put, u sastavu Milivoje Vučanović, Jovica Bundra, Egon Tot i Budimir Babić je obišla Dubovacki rit i Vršačke planine i posmatrala 100 vrsta.

Po treći put uzastopno zlatna, ekipa Ortodoksni Škoti u sastavu Marko Šćiban, Milan Ružić, Dimitrije Radišić i Robert MacCurrach je obišla Stražilovo i Petrovaradinski rit, jezera Rusandu i Okanj, Biserno ostrvo na Tisi i Bečejski ribnjak i posmatrala 102 vrste.

Šćiban kaže da bi broj vrsta sigurno bio veći da nije bilo jakog vetra koji je ptice oterao u zaklon i zbog kojeg su se u početku uplašili da neće preći sto vrsta.

Prošlogodišnji rekord takmičenja iznosi impresivnih 114 vrsta koje su na potezu od Stražilova do Bečejskog ribnjaka zabeležili Marko Šćiban, Dimitrije Radišić i Robert MacCurrach.