Tokom prošlog vikenda, preko 50.000 odraslih i dece iz preko 30 zemalja Evrope učestvovalo je u vikendu posmatranja ptica, koji pada u vreme kada se one sele ka jugu (npr. laste), jugozapadu (npr. patke), jugoistoku (pretežno krupnije ptice, npr. rode i orlovi), a neke odlutaju čak i na sever, do Baltika (deo kormorana). Pozivu Lige za ornitološku akciju Srbije i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine odazvalo se 103 posmatrača, od kojih je najmlađi imao svega 3 godine.

Od Portugalije do Turske, i od Malte do Norveške, organizovano je 2700 izleta, a ni ptice nisu izneverile svoje fanove, pa je ukupno prebrojano 2,3 miliona jedinki. U Srbiji je organizovano 12 izleta – od Vrnjačke Banje i Leskovca, do Apatina i Subotice – a ukupno je zabeleženo 29.650 ptica.

Kod Kragujevca je na seobi posmatran orao kliktaš (jedan kliktaš na zimovanju u nacionalnom parku Etoša, u Namibiji, opremljen je satelitskim odašiljačem i potom praćen do njegovog gnezda u – Panonskoj niziji). U Ovčar Banji je na seobi opažen i jedan od poslednjih ovogodišnjih sokolova lastavičara, a kod Apatina i Subotice preko 300 seokih lasta koje se još nisu odlučile da otputuju u Afriku. Kod Novog Sada, pred dvogledima posmatrača perje je uređivao belorepan, četvrti po veličini orao sveta.

Ovogodišnji rekordi postavljeni su u Rusiji – najviše izleta (1719), u Španiji – učesnika (22.000), dok je u Holandiji izbrojano najviše ptica (584.219).

Organizator Evropskog vikenda, asocijacija za zaštitu ptica BirdLife International, nedavno je održala svetsku konferenciju u Buenos Airesu. Na njoj su delegati iz 112 zemalja-članica doneli odluku da se, između ostalog, sledeće godine pokrene nova inicijativa za zaštitu staništa na evropsko-afričkom migratornom koridoru.
Cilj Evropskog vikenda posmatranja ptica jeste skretanje pažnje javnosti na probleme sa kojima se ptice suočavaju na seobama i promovisanje aktivnosti na zaštiti ugroženih vrsta i njihovih staništa.

(Izvor: Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine)

Asocijacija za zaštitu ptica BirdLife International poziva sve Evropljane da izađu u prirodu tokom redovnog Evropskog vikenda posmatranja ptica 2008. U Srbiji, EuroBirdwatch već četvrtu godinu organizuju Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, koje ovim putem pozivaju lokalne ekološke organizacije, planinarske klubove, čuvare rezervata i upravljače prirodnih dobara da se uključe u akciju. Vikend posmatranja ptica je prilika da uživate u pticama tokom njihove jesenje seobe, a organizuje se tokom prvog vikenda u oktobru (ove godine je to 4-5). 

Prošle godine se gotovo 50.000 ptičara iz 31 evropske zemlje odazvalo pozivu BirdLife Internationala da posmatra fascinantni fenomen ptičjih seoba. BirdLife International je globalna asocijacija zaštitarskih organizacija iz preko 100 zemalja, koje zajedno predstavljaju vodeći autoritet po pitanjima statusa vrsta ptica, njihovih staništa i problema koji ugrožavaju na ptice. Ukupno je posmatrano preko tri miliona ptica na više od 1100 izleta, od Španije do Azerbejdžana i od Malte do Švedske.

U Srbiji se odazvalo 114 ptičara. Organizovano je devet izleta, po jedan u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Apatinu, Vršcu, Perlezu i Stanišiću, te čak dva u Leskovcu. U Srbiji je ukupno posmatrano 23.354 ptica, predstavnika 111 vrsta: od poslednjih seoskih lasta, malih belih čaplji i rusih svračaka koji se još nisu odselili na jug, preko orla ribara koji se kod nas viđa samo na seobi (gnezdi se severnije, a zimuje južnije), pa sve do prvih pravih zimovalica poput velikih svračaka ili plovki krdža. Tri najbrojnije vrste su bile čvorak (13.648 jedinki), obični galeb (1548) i plovka gluvara (719).

Nenad Spremo je u IBA području Gornje Podunavlje, kod Apatina, posmatrao čak 80 orlova belorepana – odjednom! Radilo se o najvećim delom mladim pticama koje je privukla riba koja se našla zarobljena u jednoj bari, nakon povlačenja vode. Dimitrije Radišić je u banji Melenci posmatrao veliki broj vrsta šljukarica kojima se moglo prići na svega desetak metara, dovoljno da su neki ptičari počeli da fotografišu žalare i sprutke – mobilnim telefonima!

Zainteresovani se mogu prijaviti putem maila: loa@ptica.org

Namera IUCN projekta Odbrojavanje do 2010: Razvoj mreže Ekosela u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini je uključivanje pilot sela u Globalnu mrežu eko-sela. Iako prostorno odvojena, područja u kojima se sprovodi projekat dele slično prirodno okruženje i način života stanovništva:

• naselja Brzeće, Vlajkovci, Kriva Reka i Ribari na Kopaoniku, Srbija;
• naselje Podgora na Durmitoru, Crna Gora
• okolina Fojnice i Prokoškog jezera na planini Vranici, Bosna i Hercegovina.

Na inicijativu Asocijacije za očuvanje i održivi razvoj Stare Planine (čiji je LOA član), 4. septembra 2008. održan je sastanak sa ministrom životne sredine i prostornog planiranja, Oliverom Dulićem, i njegovim saradnicima, u zgradi vlade Republike Srbije. Stavove Asocijacije izneli su dr M. Demajo, mr B. Ratomir, M. Šćiban, S. Ivanov, D. Simić i L. Rubinjoni. Oni su upoznali ministra sa pozadinom i posledicama spornih uredbi, programa i odluka vlade Srbije, i predali mu obilnu fotodokumentaciju koja ilustruje stepen devastacije oko postojeće ski-staze na Konjarniku, podno Babinog Zuba, kao i neposredne dokaze o radovima koji se i dalje odvijaju na tom prostoru, posebno u rezervatu genofonda Golema reka, a sve to bez osnovne planske dokumentacije i uz direktno kršenje zakona Republike Srbije. Ministar Dulić i njegovi saradnici saglasili su se da se radovi na Staroj Planini odvijaju mimo zakona i izneli uveravanja da će Ministarstvo životne sredine 'vratiti stvari u zakonske okvire' insistiranjem na što skorijem donošenju nove Uredbe o parku prirode Stara Planina, kao i usvajanjem Prostornog plana.

Dulić je naglasio da je osnovna nadležnost njegovog ministarstva da obezbedi poštovanje zakona koji regulišu zaštitu životne sredine, kao i da ministarstvo nema nameru da zaustavlja izgradnju, ukoliko je ispoštovana zakonska procedura. Na pitanje koje će konkretne mere preduzeti protiv sadašnjeg nelegalnog uništavanja parka prirode Stara Planina, Dulić je odgovorio da se na toj funkciji nalazi tek šest nedelja i da ministarstvu treba vremena da raščisti zaostavštinu, odnosno 'istorijsko đubre' i probleme koji su nasleđeni. Predstavnicima Asocijacije sugerisano je da podnesu krivične prijave protiv izvođača radova. Ministru je predstavljen i stav Asocijacije da vlada ne treba da ulaže u skijališnu infrastrukturu, već u osnovnu infrastrukturu neophodnu selima Stare Planine, kao i u podsticanje stočarstva i druge mere koje će omogućiti opstanak i oživljavanje tih prostora. Predstavnici Asocijacije su istakli svoju podršku prof. dr. Lidiji Amidžić, direktoru Zavoda za zaštitu prirode, i osudili pritiske kojima je izložena. (Ispostavilo se da će Amidžić biti smenjena koliko istog dana, a njeno saopštenje o tome dostupno je ovde.) Duliću je istom prilikom upućen i poziv da krajem septembra poseti Staru Planinu i upozna se sa stanjem na terenu.

(Izvor: Asocijacija za očuvanje i održivi razvoj Stare Planine )

Početkom avgusta 2008, mađarski carinici na graničnom prelazu Horgoš-Roszke pronašli su u putničkom automobilu Saše Pavlovića, državljana Srbije, 22 modrovrane koje je želeo da prokrijumčari za Holandiju. Treba li uopšte podsećati, da bi stigao do mađarskog prelaza, Pavlović je prvo morao preći naš, što je očigledno učinio bez poteškoća. Po načinu kako su ptice “spakovane” vidi se da se radi o profesionalcima koji redovno švercuju ptice kroz granice.

Modrovrana je ugrožena na nivou čitave Evrope i gotovo sve populacije beleže opadanje brojnosti. Kod nas živi oko 50 parova i ovom krađom odneto je preko 10% ovogodišnjeg podmlatka ove vrste u Srbiji.

Naravno, tom prilikom je uhvaćen samo švercer koji nije hteo otkriti nikakve podatke o tome kome su ptice bile namenjene i od koga potiču (rekao je da ih je kupio za svoje potrebe, pored puta u okolini Subotice). Interesantno je da su ptice prstenovane zatvorenim prstenom kako bi izgledalo da su iz uzgoja. Kod nas ovu vrstu niko ne uzgaja (a koliko je poznato ni u Evropi). Na žalost prstenovi nisu uzgajivački (utisnuti su tek nasumični brojevi), pa na osnovu njih se ne moze ništa ustanoviti. Najmanje dve modrovrane, sakrivene u džepovima krijumčara, uginule su. Ostale ptice su odnete u prihvatilište i najverovatnije će biti puštene ovih dana, možda je malo kasno za seobu, ali sigurno bolje nego da budu u kavezu do maja sledeće godine. Švercer je uhapšen, ali je ubrzo pušten uz kauciju od 200.000 forinti (cca. 800 EUR) što je smešna cifra zbog toga što vrednost jedne modrovrane u madjarskom odštetnom cenovniku iznosi 500.000 forinti (cca. 2000 EUR), a sem šverca, tereti se i za mučenje životinja zbog načina “pakovanja”, za šta sleduje velika novčana kazna.

(A. Žujević)

Ptić beloglavog supa pronađen u selu Nikinci kod Kule, pušten je u prirodu na Fruškoj gori.

Nakon poziva Zavoda za zaštitu prirode Srbije, obavljen je inspekcijski pregled u ZOO vrtu Koki u Inđiji, gde se nalazio ptić beloglavog supa koji je zaštićen kao prirodna retkost.

Vlasnik ZOO vrta Koki rekao je da je beloglavog supa preuzeo od žitelja sela Nikinci u čije je dvorište sleteo zbog iscrpljenosti. Ornitolog je ocenio da je ptica u dobrom fizičkom stanju i da je najbolje da se što pre pusti u prirodu.

Ptica je izležena ove godine i kao deo redovnog jesenjeg lutanja našla se na pomenutom terenu.  Beloglavi sup nije prstenovan, uredno jede, ima raspon krila oko dva metra i pokazuje dovoljnu netrpeljivost prema čoveku.

Herbarium amoris je izlozba umetnickih fotografija biljaka autora Edvarda Koinberga, freelance fotografa i grafickog dizajnera iz Svedske. Bila je deo zvanicnog programa kojim se tokom 2007. godine sirom Sveta obelezavalo 300 godina od rodjenja jednog od najvecih naucnika svih vremena, cuvenog svedskog prirodnjaka Karla Linea.

Inspiraciju za izlozbu, Edvard Koinberg je nasao u činjenici da je Line uporedio cvet i organe za razmnozavanje koji se u njemu nalaze, sa odgovarajucim ljudskim organima. Medjutim, za razliku od ljudi i zivotinja, kod kojih su ti organi uglavnom na razlicite nacine pokriveni ili skriveni, cvetovi kod biljaka su upadljivi, najcesce izuzetne lepote i ne retko prijatnog mirisa. Kako sam autor kaze, namera mu je bila da na ovoj izlozbi pokaze fotografije kakve bi i Line napravio da mu je bila dostupna danasnja fotografska oprema.

Posle najcuvenijih muzeja i galerija, u gradovima kao sto su Vasington, Velington, Sidnej, Pert, Adelaida, Berlin, Kejptaun, Moskva, Sent Peterburg, Edinburg, Kiev, Piza, Madrid, Kadiz, Sangaj, Hongkong, Dzakarta, i Prirodnjacki muzej ima zadovoljstvo da u Beogradu pruzi gostoprimstvo ovoj narocitoj i veoma lepoj izlozbi.

Gostovanje izlozbe realizuje se u saradnji i pod pokroviteljstvom Ambasade Svedske u Beogradu i Svedskog instituta iz Stokholma.

Prirodnjacki muzej je pripremio i citav niz specijalnih, kao i programa namenjenih siroj javnosti, koji ce se odvijati tokom trajanja izlozbe.

Nekontrolisanim uništavanjem štetočina ozbiljno ugrožen opstanak beloglavih supova u jednoj od retkih kolonija u kanjonu reke Trešnjice kod Ljubovije.

Valjevo – Više nema dileme, najveća opasnost retkom i zakonom zaštićenom orlu beloglavom supu u obnovljenoj koloniji u kanjonu reke Trešnjice kod Ljubovije preti od čoveka. Doduše, ljudi na ove graciozne nebeske letače, poznatije kao prirodne čistače i „sanitarce”, retko potežu oružje, ali zato u obračunu sa psima lutalicama, vukovima i divljim svinjama nekontrolisano i ilegalno upotrebljavaju najrazličitije otrove. Orlovi koji pronađu i pojedu otrovane lešine neminovno su osuđeni na smrt.

Tokom redovnog monitoringa obavljenog sredinom ovog meseca na području kolonije, ornitolog Bratislav Grubač, rukovodilac međunarodnog projekta za zaštitu lešinara u Srbiji i BiH, sa svojim saradnicima otkrio je dva uginula poodrasla ptića i jednog odraslog mrtvog orla. Na istom prostoru uočena je i jedna uginula divlja svinja. Pošto je u pitanju nepristupačan teren, procene su da je broj uginulih orlova znatno veći. Posle detaljnog pregleda i oslanjanjem na iskustva iz prethodnih sličnih situacija, sve ukazuje da su ptice stradale hraneći se mesom lešina divljih i drugih životinja koje su otrovane kreozanom. Ovaj otrov, nabavljen „ispod ruke”, odnosno ilegalnim kanalima stočari sa područja sokolskih i venca valjevskih planina, u poslednjih nekoliko godina, nekontrolisano upotrebljavaju da bi zaštitili svoja stada od pokolja divljih pasa i vukova, a useve od najezde divljih svinja i drugih štetočina. Iako je postavljanje otrovnih mamaca krivično delo i velika opasnost za životinjski i biljni svet, kao i stanovnike kontaminiranog prostora, lica koja to čine retko bivaju otkrivena, a i kada se to desi sud ih najčešće oslobađa odgovornosti zbog nedostatka dokaza.

Vlada Dodović, iz Centra za prirodne resurse „Natura” iz Valjeva, koji ima starešinstvo nad kolonijom beloglavog supa u kanjonu Trešnjice, kaže za „Politiku” da je ovaj poslednji incident ozbiljno upozorenje svim relevantnim institucijama i najširoj javnosti da se konačno stane na kraj nekontrolisanom i opasnom trovanju životinja. Dodaje da je slučaj prijavljen Zavodu za zaštitu prirode Srbije, Ministarstvu životne sredine i nadležnim istražnim organima u Ljuboviji i Valjevu. Paralelno radiće se i na edukaciji stanovništva na kritičnim područjima i ukazivanjem da preti istrebljenje jedne retke vrste lešinara koji je od izuzetnog nacionalnog, pa i međunarodnog, značaja za našu zemlju. On, doduše, ne krije da je delimični krivac za sve učestalija trovanja životinja i sama država koja stočarima ne nadoknađuje štetu koju im naprave psi lutalice ili vukovi.

Inače, na području kolonije u kanjonu reke Trešnjice registrovano je 15 gnezdećih parova beloglavog supa . U devet gnezda nalazi se po jedan operjani mladunac, dok je šest legla propalo iz nepoznatih razloga.

U Evropi retka, ova  afrička vrsta je evoluirala da prati krda antilopa i hvata insekte koje oni uznemire. Ipak, jedna čaplja govedarka (leva ptica na slici) je ovih dana na možda najboljem mestu za posmatranje ptica u okolini Beograda, ribnjaku Baranda.

Pticu su u tršćaku sa mešovitom gnezdilišnom kolonijom više vrsta čaplji otkrili i fotografisali Maciej i Jacek Szymanski, i to je tek drugi pouzdan nalaz ove vrste u Srbiji. Naime, iako je prethodnih godina posmatrana uz rumunsku granicu, uvek se zadržavala u inostranstvu, a jedini potvrđen nalaz u Srbiji potiče sa Obedske bare još iz XIX veka. U Panonskoj niziji do sada nije otkriveno gnežđenje ove vrste, ali će se to verovatno desiti, možda baš sada u Barandi.

U ovogodišnjem, šestom po redu Velikom danu ptica su se nadmetale dve dvočlane ekipe. Ekipa u sastavu Slobodan Kulić i Ljubiša Grujić je prešla 200 km i obišla 16 lokacija u Leskovcu i široj okolini (između Lokošnice, Sokolovog Visa i Radana) i posmatrala 94 vrste ptica. Iako takmičenje ima rekreativno-sportski karakter sa ciljem da se u jednom danu unutar kruga od 50 km vidi što više vrsta ptica, neka od tih opažanja imaju i naučni značaj, poput prvog velikog labuda ili novotkrivene kolonije španskih vrabaca.

Ipak, sav trud i razvijena strategija nisu bili dovoljni za pobedu u takmičenju, koju su sa 103 posmatrane vrste odneli Milivoj Vučanović i Ivan Djordjević koji su istraživali Vršački breg i Labudovo okno, u južnom Banatu.

U mnogim parkovima ima dosta hrane za ptice, a nigde pogodne duplje za gnežđenje. Kućice su zamena za duplje u starim stablima. U Evropi je primećeno preko 60 vrsta dupljašica (ptica koje se gnezde u dupljama) kako prihvataju kućice za ptice.

Na proslavi posvećenoj 60-oj godišnjici rada Zavoda za zaštitu prirode Srbije 23. aprila 2008. u svečanoj Sali SANU, plaketom za uspešnu saradnju i doprinos unapređenju zaštite prirode nagrađena je i Liga za ornitološku akciju.

Na osnovu rezultata istraživanja i studija kao naučno-stručne dokumentacije, odnosno predloga Zavoda, zakonom je u Srbiji zaštićeno 6,14 odsto teritorije, i proglašeno 1126 prirodnih dobara, od toga 5 nacionalnih parkova, 18 predela izuzetnih odlika, 74 rezervata prirode, 329 spomenika prirode, 42 područja od kulturnog i istorijskog značaja, odnosno 482 zaštićena prirodna dobra i 644 prirodnih retkosti.

Liga za ornitološku akciju Srbije 20. aprila planira radionicu za nastavnike biologije beogradskih osnovnih škola, kao završnicu projekta Edukacija nastavnika i popularizacija ornitologije kroz promociju prvog priručnika za određivanje vrsta ptica na srpskom, koji finansira Grad Beograd - Sekretarijat za zaštitu životne sredine u okviru budžetske linije Edukacija o životnoj sredini.

Tom prilikom će biti promovisana i distribuirana publikacija Ptice Srbije, džepni priručnik za identifikaciju oko 150 češćih vrsta, kao i prirodnjački vodič po 35 područja od međunarodnog značaja za ptice. Takođe će biti održane prezentacije o posmatranju ptica kao vidu rekreacije, sporta i hobija, i otuda kao mogućnosti da se đacima ptice približe uz izbegavanje pomalo "zastrašujuće" nauke; te o područjima od međunarodnog značaja.

Iskustva susednih zemalja nas uče da je dostupnost priručnika na maternjem jeziku značajno oruđe za podizanje javne svesti o potrebi zaštite ptica i prirode uopšte. Takav priručnik će omogućiti nastavnicima da prošire obrazovne mogućnosti svojih učenika, potpomognu stvaranje mreže posmatrača ptica čije će znanje biti na dovoljnom nivou da prikupljaju precizna ornitološka opažanja i pomognu profesionalcima u poznavanju i zaštiti ptica.

Radionica će se održati u sali Zavoda za zaštitu prirode na Novom Beogradu, Dr. Ivana Ribara 91, sa početkom u 10.30. Za dodatne informacije se možete obratiti mailom na loa@ptica.org ili na telefon 063/766-92-39.

Asocijacija za očuvanje i održivi razvoj Stare planine koju čini 60 nevladinih organizacija i udruženja, održala je 1. februara u Medija centru konferenciju za štampu povodom razvoja ski turizma koji se planira u Parku prirode Stara planina, i uništenja prirodnih vrednosti koje joj zbog toga preti.

Brojna ekološka društva i udruženja, okupljena oko istog cilja - očuvanja Stare planine kao zaštićenog prirodnog dobra, izložila su novinarima ključne argumente zbog kojih se protive izgradnji velikog ski centra, kako je već zamišljeno Master planom, a zatim i planirano Uredbom Vlade o utvrđivanju Programa razvoja planinskog turizma na području Stare planine (Sl. Glasnik RS, br. 85/2007).

Predstavnici Planinarskog društva iz Pirota Vladimir Radenković, Mladen Stojanović i Dragoslav Manić, odbornik Skupštine opštine Pirot Dušan Mitić i žitelj I ljubitelj Stare planine Aleksandar Panić, upozorili su javnost na kršenje više zakona, međunarodnih konvencija, procedure u planiranju korišćenja prostora, i druge propuste vezane za razvoj ski turizma na Staroj planini, kojim se otvara put uništenju navrednijih predela Parka prirode.
Oni su upozorili da je ski turizam na Staroj planini, iz više razloga, ekonomski neodrživ, više nego destruktivan po prirodu, hidrologiju i seoske zajednice Stare planine. Ocenjujući da je plan razvoja ski turizma na Staroj planini katastrofalnih posledica, istakli su da je nedopustivo što je zaštiti prirode pretpostavljen turizam.

S obzirom da je na konferenciji za štampu u više navrata istaknuto da u izradi Master plana i Uredbe nije konsultovano stručno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Lidija Amidžić, direktor Zavoda, tim povodom, obratila se novinarima sa informacijom da je Zavod potpuno zaobiđen u celokupnom postupku donošenja ovih planova koji se neposredno tiču korišćenja prostora Parka prirode Stara planina, te da je zbog toga stručno reagovao.

Ocenjujući da se donetim planovima drastično ugrožavaju prirodne vrednosti Stare planine i dovodi u pitanje opstanak ovog zaštićenog dobra, Zavod je u više navrata upozorio nadležna ministarstva, kao i druge nadležne državne organe, na nedopustivo kršenje zakona i međunarodnih konvencija kojih je i naša zemlja potpisnik, kao i na moguće posledice ukoliko se ovi planovi i sprovedu.

Imajući u vidu moguće nesagledive posledice izgradnje skijališta i ski centra po izuzetno prirodno bogatstvo Stare planine, Zavod u potpunosti podržava inicijativu asocijacije za očuvanje i održivi razvoj Stare planine, istakla je Amidžić. Umesto što država planira da velika sredstava uloži u razvoj intenzivnog skijaškog turizma u zaštićenom prirodnom dobru Stara planina, ta ista sredstva mogla bi biti uložena u razvoj ekoturizma, stočarstva, i lokalne infrastrukture, i na taj način pomoći poboljšanju kvaliteta života domaćeg življa, odnosno opstanku i razvoju lokalne zajednice na tom području.

Na sam Svetski dan vlažnih staništa otpočeo je zajednički projekt ekološkog pokreta Zemuna u partnerstvu sa Ligom za ornitološku akciju i Turističkim centrom Zemuna: Zajednička briga - program popularizacije Dunava i Velikog Ratnog ostrva kao dela urbane metropole za građane Beograda. Program je počinjao obilaskom i posmatranjem sa kule Gardoš, odakle su se posetioci spuštali do keja sa pogledom na Ratno ostrvo odakle su aktivisti LOA zainteresovanima pokazivali ptice i približavali prirodne vrednosti ostrva. Tokom pve dva vikenda, broj učesnika je prešao 250. Među desetak vrsta vodenih ptica koje su se mogle videti, najviše pažnje su privukli mali vranci i orao belorepan, četvrti po veličini orao na svetu.