U Informativnom centru Nacionalnog parka "Fruška gora" 13. decembra 2007. održan je seminar "Ptice i dalekovodi: problemi, rešenja i perspektive" u organizaciji Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, Lige za ornitološku akciju Srbije i Mađarskog društva za zaštitu ptica i prirode (BirdLife Hungary). Cilj seminara je bio osvetljavanje problema koji nastaju zadržavanjem i gnežđenjem ptica na objektima mreže visokog napona i trasiranje daljeg zajedničkog rada na rešavanju ovog problema. Na seminaru su učestvovali predstavnici Pogona prenosa "Beograd" i "Novi Sad" JP "Elektromreža Srbije", Direkcije za zaštitu životne sredine u okviru ovog preduzeća, Direkcije za strategiju i investicije, radnici koji rade na poslovima održavanja mreže visokog napona u Vojvodini, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i  Nacionalnog parka "Fruška gora".

Sve ove institucije su, naime, bile angažovane u realizaciji dvogodišnjeg projekta "Jačanje civilne baze u zaštiti prirode u Srbiji i Crnoj Gori" u kome su DZPPV i LOA bile partneri Mađarskom društvu za zaštitu ptica i prirode, a koji je finansijski pomoglo Ministarstvo spoljne politike Mađarske i Ambasada Kanade u Budimpešti. Cilj ovog projekta je, osim jačanja institucionalnih i upravljačkih kapaciteta obe organizacije putem transfera znanja i iskustava ovog partnera organizacije BirdLife International, bio i sprovođenje tri pilot-projekta zaštite ugroženih vrsta u Srbiji: stepskog sokola, modrovrane i bele rode.

Seminar se sastojao od dva predavanja i diskusija. Prvo predavanje je održao Slobodan Puzović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine. On je, na osnovu svog tridesetogodišnjeg iskustva u proučavanju problema korišćenja dalekovoda od strane ptica u Srbiji, naglasio da život ptica na dalekovodina, u uslovima današnjeg poremećenog odnosa čoveka prema ekosistemima, nije samo pitanje zaštite biodiverziteta, već i funkcionisanja elektroprivrede i redovnog snabdevanja energijom. Dalekovodi kao relativno novi strukturni faktori u staništima ptica postali su, naime, značajne komponente staništa živog sveta, ali su istovremeno povećale i ugroženost pojedinih vrsta.

U svetu su poznate 72 vrste ptica koje se gnezde na dalekovodima, dok je, kako je naveo Puzović, u Srbiji do sada dokazano gnežđenje njih 14: četiri vrste grabljivica, pet vrsta ptica iz porodice vrana, bele rode, utine, dve vrste vrabaca i čvorka. Ukazano je na neprihvatljivu praksu rušenja njihovih gnezda, budući da je većina zaštićena kao prirodna retkost. Najveći problem sa kojim se u ovoj oblasti suočavamo u Srbiji je, po rečima Puzovića, zaštita stepskog sokola, ugrožene vrste u evropskim razmerama, čija se gotovo celokupna populacija u ovom delu sveta (koncentrisana, pre svega, u Ukrajini, Mađarskoj i Srbiji) gnezdi na stubovima mreže visokog napona. 

Zaštiti stepskog sokola su tokom 2007. u okviru navedenog projekta pionirski, ali veoma značajan doprinos dali DZPPV i LOA, o čemu je u pojedinostima prisutne izvestio Marko Tucakov, koordinator projekta. Zajednički interes ove dve organizacije, sa jedne, i JP "Elektromreža Srbije" koje je vlasnik svih dalekovoda u našoj zemlji sa druge strane, je jasno prepoznat, i zajednički rad je urodio plodom: trajno su zaštićena od padanja i razaranja 42 buduća mesta za gnežđenje ove vrste u Bačkoj i Banatu. Na seminaru je prihvaćen plan DZPPV da se za još 50 parova na isti način gnezdilišta osiguraju tokom 2008. godine, u Sremu, južnom Banatu i donjem Pomoravlju, uz nastavak održavanja postojećih i zajedničkog monitoringa, što će voditi unapređenju populacije ove i drugih vrsta grabljivica u Srbiji.

Svu učesnici seminara su dobili prigodnu brošuru «Ptice grabljivice i dalekovodi», kao i majicu sa likom steposkog sokola. (M. Tucakov )

Beograd, 6.decembar 2007. – Vlada republike Srbije je u septembru 2007. godine usvojila Uredbu o utvrđivanju Programa razvoja planinskog turizma na području Stare planine (Sl. glasnik R.Srbije br 85/2007) čime je prekršeno nekoliko domaćih zakona i međunarodnih konvencija čiji je Srbija potpisnik. Ovom Uredbom otvara se put za uništenje najlepših predela Parka prirode „Stara planina“ - najvećeg zaštićenog prirodnog dobra u Republici Srbiji. Na direktnom udaru biće kompletni ekosistemi na kojima živi preko 1.742 vrste i podvrste biljaka (od kojih su 160 endemi), 206 vrsta ptica, 60 vrsta sisara, 136 vrsta dnevnih leptira i još mnogo drugih.

Od velike je važnosti da njihova staništa ostanu sačuvani. Npr, snežna voluharica je retka vrsta sisara koja nastanjuje samo najviše delovima planine i otuda direktno ugrožena ski stazama. Isto važi i za ptice poput planinskog zijavca (njegovo jedino stanište na Balkanskom poluostrvu), balkansku ušatu ševu (nastanjuje svega par lokaliteta u Srbiji), stepskog sokola, velikog tetreba (jedino gnezdilište u istočnoj Srbiji), šumsku šljuku (najvažniji lokalitet u Srbiji), planinskog popića (balkanska podvrsta subalpina ima jos samo pet staništa u Srbiji).

Na Staroj planini je veliki deo živog sveta, kao i kompletni ekosistemi (visokoplaninske tresave), pod zaštitom kako države tako i brojnih međunarodnih konvencija koje je Srbija kao potpisnik dužna da poštuje. Sem ogromne ekološke štete, navedena Uredba koštaće građane Srbije 56.700.000 € samo tokom 2008. godine. Pomenuta sredstva će biti investirana u infrastrukturu budućeg skijališta na osnovu površnih analiza i bez učešća lokalnih zajednica u kreiranju sopstvenog razvoja. Više informacija pronaći u punom tekstu Peticije za očuvanje Stare planine (kao Word fajl dostupna na strani Preuzimanja).

Zbog svega navedenog, preko 35 nevladinih organizacija stalo je u odbranu Parka prirode „Stara planina“. Kao prvi korak, organizovana je javna rasprava u Pirotu 29. novembra 2007. gde su po prvi put predstavnici relevatnih državnih institutcija izneli javno svoje planove, očekivanja, strahovanja i jasna protivljenja u vezi namera Vlade Srbije. Na skupu su učestvovali predstavnici Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, Republičke agencije za prostorno planiranje, Instituta za urbanizam, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Ministarstva poljoprivrede i brojnih nevladinih organzacija iz Srbije. Nažalost, predstavnici Ministarstva za životnu sredinu se nisu odazvali pozivu. Diskusija koja je nastupila nakon zvaničnih izlaganja učesnika iznela je na videlo i dodatne probleme i neregularnosti celokupnog projekta.

Drugi korak u borbi za očuvanje Stare planine je i pokretanje elektronske peticije koja je pokrenuta 6. decembra 2007. sa ciljem da do 6. marta 2008. sakupi preko 100.000 glasova iz Srbije i sveta kako bismo ukazali na opšte nezadovoljstvo po pitanju izgradnje mega ski rezorta u srcu Parka prirode „Stara planina“. Ukoliko delite našu zabrinutost i rešenost da se stane na put bezakonju i uništavanju prirodne baštine Srbije, molimo Vas da podržite našu peticiju za stavljanje van snage Uredbu o utvrdjivanju Programa razvoja planinskog turizma na podrucju Stare planine:
http://www.thepetitionsite.com/1/save-staraplanina-petition

Dodatne informacije i fotografije će uskoro biti dostupne na web sajtu:
www.savestaraplanina.info

(Radna grupa za očuvanje Stare planine)

Juče 09. 10 2007. godine na graničnom prelazu Batrovci jedan italijanski državljanin je lišen slobode, jer je u njegovom automobilu pronađeno 57 mrtvih ptica, koje se nalaze na listi  Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti i stavljene su pod prvi stepen zaštite.

Republički inspektori zaštite životne sredine sa ornitologom Zavoda za zaštitu prirode, na poziv carinske službe na graničnom prelazu Batrovci, izvršili su inspekcijski pregled i tom prilikom u putničkom automobilu marke mercedes, italijanskih registarskih oznaka pronašli mrtve ptice, i to:

1. drozd borovnjak (Turdus pilaris)            -  54 jedinki,
2. drozd imelaš   (Turdus viscivorus)      -    1 jednika
3. šumska šljuka  (Scolopax rusticola)      -   1 jedinka.

Ptice su oduzete od Markonija Alfreda, italijanskog državljanina, koji nije posedovao nikakvu dokumentaciju za te ptice.

U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine (čl. 110. 111. i 112.), 56 jedinki  mrtvih ptica je oduzeto, do odluke nadležnog suda. Protiv italijanskog državljanina je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, od strane carinske službe, kao i krivična prijava za krijumčarenje od strane Ministrarstva unutrašnjih poslova. Vozilo je zaplenjeno do okončanja krivičnog postupka.

U javnosti je putem medija plasirano saopštenje da je 02.11.2007. obavljen policijski pretres kuće Vladimira Markovića iz Vinče i tom prilikom pronađena jedinka sokola i 25 jedinki ptica koje su zaštićene Zakonom, te da je pretresu prisustvovao predstavnik Društva za zaštitu divljih ptica Jugoslavije koji je oduzeo zatečene ptice.

Preispitujući navode iz medija, Zavod za zaštitu prirode je ustanovio da je pomenuti Vladimir Marković iz Vinče spornu pticu našao u blizini Dunava kod Vinče pre oko godinu dana. Pošto je ptica bila označena prstenom utvrđeno je da se radi o hibridu sivog, stepskog i severnog sokola, uzgojenog u veštačkim uslovima 2003. godine u odgajivačnici sokolova Stjepana Bašića iz Novog Sada. Ptica je bila u vlasništvu registrovanog sokolara Jovice Nikolića iz Bariča kod Braničeva, ali mu je pobegla prilikom lova pre oko godinu dana, o čemu je on i obavestio Zavod. Ova ptica je kontrolisanog porekla i podaci o njoj, kao i o jedinkama od kojih ona vodi poreklo, nalaze se u evidenciji Zavoda.

Čitav postupak zbrinjavanja ptice nije obavljen u skladu sa važećom zakonskom procedurom. Vladimir Marković je učinio prekršaj pošto je držao u zarobljeništvu sokola, a nije registrovan kao sokolar, i što na vreme nije obavestio nadležne institucije o tome.

Nedopustivo je i da je policija dozvolila nenadležnoj i nestručnoj organizaciji da oduzme, i uzme u posed zaštićene vrste. Takođe, na osnovu raspoloživih podataka može se konstatovati da je pticu oduzelo nestručno i neupućeno lice, pošto je izvršena pogrešna determinacija vrste (u medijima se navodi da se radilo o planinskom sokolu). Nadamo se da ptica nije puštena u prirodu, što bi takođe bilo protiv zakona jer se radi o alohtonom hibridu, koji kao takav predstavlja pretnju za genetičku strukturu prirodnih populacija.

O ostalih 25 jedinki ne možemo suditi pošto u medijima nije izneto dovoljno podataka. O nestručnosti osobe koja je oduzela ptice govori i pogrešna definicija bastarada odnosno hibrida koja se pojavljuje u tekstu što nam daje za pravo da sumnjamo da se radi o osobi koja nema osnovno biološko obrazovanje.

Na osnovu važećeg Zakona o zaštiti životne sredine nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona i podzakonskih akata (Uredba o zaštiti prirodnih retkosti) vrši Ministarstvo, odnosno Inspekcija za zaštitu životne sredine, uz stručnu pomoć Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Nijedna od ove dve institucije nije obaveštena o ovom pretresu, niti pre, niti nakon njega.

Što se tiče tim povodom izrečenih optužbi koje se odnose nedozvoljeni promet zakonom zaštićenim pticama, i navodnu umešanost Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Društvo za zaštitu divljih ptica Jugoslavije će uskoro morati da ih dokaže na sudu. S obzirom da je reč o neosnovanim tvrdnjama i neistinitim optužbama koje narušavaju čast i ugled Zavoda kao institucije, protiv ove organizacije će biti pokrenut postupak za krivično delo klevete. (Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije)

Program međunarodno značajnih područja za ptice (Important Bird Areas ili IBA) BirdLife Internationala uz pomoć domaćih stručnjaka radi na identifikaciji IBA područja, njihovom monitoringu i zaštiti.

Područje stiče status IBA ukoliko ispunjava stroge kriterijume zasnovane na prisustvu ugroženih vrsta ptica. Kriterijumi su međunarodno prihvaćeni i standardizovani, te naučno odbranjivi.

Preko 7500 područja u skoro 170 zemalja je do sada steklo status IBA. U Srbiji je do sada identifikovano 35 IBA područja, a pripremaju se nominacije za još najmanje 5.

Uključujući se u akciju Politikinog Magazina za izbor sedam čuda Srbije, Liga za ornitološku akciju je odabrala sedam reprezentativnih IBA područja, i svaki izbor obrazložila sa po sedam značajnih i za to područje karakterističnih vrsta ptica:

Gornje Podunavlje (Apatinski i Monoštorski rit)

1. Crna roda
2. Divlja guska
3. Crna lunja
4. Belorepan 
5. Crna žuna  
6. Obični crvrčić
7. Belovrata muharica

Deliblatska peščara

1. Stepski soko
2. Pupavac
3. Vijoglava
4. Rusi svračak
5. Stepska trepteljka
6. Pirgasta grmuša
7. Vinogradska strnadica

Labudovo okno i Dubovačka bara (Ramsarsko područje)

1. Mali vranac  
2. Žuta čaplja
3. Mala bela čaplja
4. Ražanj
5. Patka njorka
6. Čegrtuša
7. Belobrka čigra

NP Tara

1. Leštarka
2. Veliki tetreb
3. Šumska šljuka
4. Dugorepa sova
5. Gaćasta kukumavka
6. Planinski detlić
7. Kos ogrličar

Kanjoni Uvca i Mileševke

1. Veliki ronac
2. Suri orao
3. Beloglavi sup
4. Krški soko
5. Prdavac
6. Kos kamenjar
7. Puzgavac

Stara planina

1. Riđi mišar
2. Kamenjarka
3. Planinski zujavac
4. Planinska ušata ševa
5. Planinski popić
6. Šumski zviždak
7. Strnadica kamenjarka

NP Đerdap

1. Osičar
2. Orao kliktaš
3. Patuljasti orao
4. Golub dupljaš
5. Buljina
6. Bela čiopa
7. Senica šljivarka

Čak 41.000 ptičara iz 31 evropske zemlje se odazvala pozivu BirdLife Internationala da prošlog vikenda izađe u prirodu i posmatra fascinantni fenomen ptičjih seoba. Ukupno je posmatrano preko dva miliona ptica na više od 1100 izleta od Španije do Azerbejdžana i od Malte do Švedske.

U Srbiji se 114 ptičara odazvalo pozivu novoformiranog Ornitološkog saveza Srbije – ORNISS-a, koga čine Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine. Organizovano je devet izleta, po jedan u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Apatinu, Vršcu, Perlezu i Stanišiću, te čak dva u Leskovcu.

Nenad Spremo je u IBA području Gornje Podunavlje, kod Apatina, posmatrao čak 80 orlova belorepana – odjednom! Radilo se o najvećim delom mladim pticama koje je privukla riba koja se našla zarobljena u jednoj bari, nakon povlačenja vode. O poreklu orlova se može teoretisati, ali definitivno se radi o podmlatku iz tri države, Mađarske, Hrvatske i Srbije, a verovatno i o nekom pridošlici iz šireg regiona.

Dimitrije Radišić je u banji Melenci posmatrao veliki broj vrsta šljukarica kojima se moglo prići na svega desetak metara, dovoljno da su neki ptičari počeli da fotografišu žalare i sprutke – mobilnim telefonima! Uz pomoć durbina, mogli su posmatrati i sabljarke i srebrne vivke, a dan su završili posmatranjem čak 55 sova utina koje se okupljaju da provedu noć u banjskom parku.

Ukupno je posmatrano 23.354 ptica, predstavnika 111 vrsta: od poslednjih seoskih lasta, malih belih čaplji i rusih svračaka koji se još nisu odselili na jug, preko orla ribara koji se kod nas viđa samo na seobi (gnezdi se severnije a zimuje južnije), pa sve do prvih pravih zimovalica poput velikih svračaka ili plovki krdža. Tri najbrojnije vrste su bile čvorak (13.648), obični galeb (1548) i plovka gluvara (719).

Nacionalne organizacije za zaštitu prtica organizuju izlete za građane svih uzrasta i životnih doba da izađu, posmatraju, istražuju i uživaju u pticama. Na svim izletima se broje opažene ptice da bi se rezultati sabrali u nacionalnoj organizaciji koja ih potom prosleđuje evropskom centru gde će se izvršiti kompilacija podataka. Zemlja sa nejvećim brojem izleta ove godine je bila Rusija (207), sa najviše ptičara Španija (22.000), a sa najvećim brojem opaženih ptica Mađarska (460.000).

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) je od 25. do 27. septembra u Beogradu održala radionicu "Divlje ptice i ptičji grip: Trenutna saznanja i pristup nadzoru na Balkanu", u sklopu regionalnog projekta FAO pomoći za brzu detekciju, sprečavanje i kontrolu ptičjeg gripa u regionu. Na skupu su učestvovali ornitolozi iz Srbije, Crne Gore i Makedonije, te predstavnici Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i Veterinarskog instituta u Kraljevu – nacionalne referentne laboratorije za ptičji grip, kao i veterinari iz Sarajeva, Podgorice, Tirane, Prištine i Skoplja.

Skot Njumen, medjunarodni koordinator za divlje životinje i ptičji grip pri FAO, objašnjava da će u budućnosti u cilju sprečavanja širenja virusa H5N1 akcenat biti stavljen na obuku kadrova i program nadzora, koji je veoma značajan radi dobijanja što više informacija sa terena. Biće napravljena globalna mreža veterinara i ornitologa koji bi bili potpora nadzoru, te formirane grupe za hitnu pomoć koje bi u slučaju pojave bolesti na farmama reagovale i sprečile da se bolest dalje širi.

Prema njegovim rečima, radi uspešnog suzbijanja virusa ptičjeg gripa H5N1 neophodno je formirati timove sastavljene od različitih stručnjaka, ekologa, biologa, ornitologa, veterinara, virusologa i drugih, jer se jedino na taj način ova bolest može kontrolisati i sprečiti da ne dobije razmere pandemije.

Odnosi koji su tokom radionice uspostavljeni između stručnjaka različitog profila će imati veliki značaj za tri do pet godina, kada će se sigurno pojaviti nova bolest opasna za ljude i životinje, istakao je Njumen.

Vikend posmatranja ptica je najveći ptičarski hepening Evrope, i prošle godine je okupio preko 43.400 posmatrača iz 34 zemlje koji  su zabeležili preko 2.205.000 ptica. Ideja vikenda je da se što veći broj ljudi uključi u posmatranje i druge aktivnosti sa temom divljih ptica. Ove godine se održava 6. i 7. oktobra, a u Srbiji ga organizuje novoformirani Ornitološki savez Srbije – ORNISS, koga čine Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine. Prema do sada dostupnim najavama, organizovaće se aktivnosti u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Leskovcu, a verovatno i drugim mestima. Pratite ovaj prostor za dalje informacije, ili se prijavite za učešće na loa@ptica.org

Efikasna zaštita ugroženih vrsta ptica na području Karpatskog basena postiže bolje rezultate kada se napori nevladinih orgnizacija koje se bave zaštitom prirode udruže, u šta su se uverili učesnici trodnevne međunarodne konferencije "Mogućnosti prekograničnih aktivnosti u zaštiti ptica i prirode" koja je održana 21-23. avgusta 2007. u Segedinu. Konferencija je organizovana u sklopu prekograničnog projekta, koji zajedno sprovode Mađarsko društvo za zaštitu ptica i prirode (BirdLife Hungary), Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine.

Reč je o projektu "Jačanje civilne baze u zaštiti prirode u Srbiji", koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske preko Mađarskog fonda za razvoj i pomoć. Konferencija je organizovana u kompleksu za edukaciju u segedinskom zoološkom vrtu, a u njenom radu su učestvovali predstavnici ornitoloških društava ili njihovih ogranaka iz Rumunije, Mađarske i Srbije, odakle je na skup stiglo sedam predstavnika LOA i DZPPV.

Konferenciju je otvorio Gerge Halmoš, direktor BirdLife Hungary. Sledila su predavanja o metodologiji i rezultatima nekoliko međunarodnih zaštitarskih projekata na području Panonske nizije. Zvezde dana su bile modrovrana Coracias garrulus, stepski soko Falco cherrug i siva vetruška Falco vespertinus, na čijoj zaštiti tokom poslednjih nekoliko godina predano rade zaštitari u sve tri zemlje. Sve ove vrste su ugrožene, ali im je aktivnom zaštitom moguće pomoći.

Zajednička osobina svih predstavljenih projekata je i ta da je većina finansirana od strane susedskih INTERREG projekata. Reč je o finansijskom mehanizmu Evropske unije koji potencira projekte sadadnje graničnih regiona zemalja EU i njihovih suseda koji nisu članice EU.

Najnovije procene ugroženosti ptičjih populacija otkrivaju da je sve veći broj vrsta izložen riziku od izumiranja, te da su pojačane mere zaštite od kritičnog značaja ukoliko želimo da preokrenemo negativni trend.

Stanje ptičjih populacija širom sveta se znatno pogoršalo od 1988. kada su prvi put bile procenjene. Danas je više od jedne petine (22%) ukupnog broja od oko 10.000 vrsta ptica širom sveta izloženo povećanom riziku od izumiranja.

BirdLife International (http://www.birdlife.net/) svake godine rediguje crvenu listu ugroženih vrsta. Ove godine je broj vrsta ptica koje se suočavaju sa direktnom pretnjom izumiranja dostigao 1221. Kada se tome dodaju i 812 ugroženih vrsta, ukupni broj vrsta ptica zavisnih od urgentnih mera zaštite dostigao je čak 2033.

Vrste izolovanih okeanskih ostrva ostaju među najugroženijima zbog unesenih pacova, svinja, mačaka, zmija, itd. Redakcija 2007. je otkrila da se posebno pogoršao status strvinara: pet vrsta je promenilo kategoriju ugroženosti, od lakše ka težoj. Razlozi za to kriju se u gubitku, izmeni ili degradaciji staništa, što je i glavna pretnja s kojom se sučava čak 86% globalno ugroženih vrsta ptica. Drugi razlozi su oskudica hrane (budući da opadaju populacije divljih preživara kojima se strvinari hrane), i trovanje veterinarskim lekom Diclofenac, što je uzrok dramatičnog pada populacija strvinara u Aziji – i za 95% tokom samo 10 godina.

Iako broj ugroženih vrsta raste, ima i dobrih vesti: tamo gde su pokrenute mere zaštite, ptice počinju da pokazuju znake oporavka.  Dr Stuart Butchart, koordinator Global Species programa BirdLife Internationala oblašnjava: “Dok aktivna zaštita uspešno pomaže oporavak nekih vrsta, na drugoj strani je sve više vrsta koje klize ka izumiranju. Taj izazov svake godine postaje sve veći.

“Ali tamo gde se usmere napori zaštitara, resursi i politička volja, populacije ptica se mogu oporaviti. Zaštita fukcioniše, samo je treba mnogo više da bismo predupredili poplavu skorih izumiranja.”

Rezultati BirdLifeove redakcije crvene liste biće uključeni u u globalnu crvenu listu IUCN (http://www.iucnredlist.org/), koja će biti objavljena u septembru 2007. (D. Simić)

Čak dve vrste pelikana, u Srbiji veoma retke ptice, mogu se ovih dana videti na ribnjaku Baranda nedaleko Beograda. Kudravi nesit Pelecanus crispus i ružičasti nesit P. onocrotalus su se u XIX veku još gnezdili u našim krajevima, ali su kao gnezadrice izumrle tokom melioracije i pretvaranja močvara u poljoprivredno zemljište krajem XIX i početkom XX veka.

Ipak po jedna mlada ptica obe vrste se ovih dana zadržava na ribnjaku, čineći ga, najboljim mestom za eko-tirizam u užoj okolini Beograda. Ove ptice se inače sreću u istočnom Mediteranu, a odsustvuju iz zapadne Evrope, odakle stiže najviše posmatrača ptica.

Eko-turizam predstavlja značajnu šansu za zaštitu ptica. Njime se podstiče razvoj regiona, a staništa ptica stiču ekonomsku vrednost kao alternativu poljoprivredi ili urbanizaciji.

Kudravi nesit: Ovog kudravog nesita je krajem maja u Barandi snimio poljski posmatrač ptica Maciej Szymanski, a zbog ovih rariteta, Barandu je posetilo više desetina ptičara.
(Foto: Maciej Szymanski)

Po velikom broju zabeleženih vrsta ptica izdvajaju se većinom tropske zemlje: Kolumbija, Brazil, Peru, Ekvador i Indonezija (svaka sa preko 1500 vrsta); a za njima slede Bolivija, Venecuela, Kina, Indija, Meksiko, DR Kongo, Tanzanija, Kenija, Uganda i Argentina (svaka sa preko 1000 vrsta). No, nije samo broj ptica ono što odlučuje o turističkoj privlačnosti neke zemlje u očima posmatrača ptica. Npr., iako najmanja afrička država, Gambija (550), ima upola manje vrsta od najveće, DR Konga (1175), političkom stabilnošću, povoljnim paket aranžmanima i dobrim lokalnim vodičima privlači jako veliki broj ptičara. Kongo, na drugoj strani, posećuju samo avanturisti kojima ne smeta da se nađu usred građanskog rata.

Sakule: Veliki problem za razvoj eko-turizma je nedostatak infrastrukture, uključujući i lokalne poznavaoce i vodiče. Na slici: đaci iz Sakula, pored Barande, se upoznaju sa pticama ribnjaka kraj koga odrastaju
(Foto: Liga za ornitološku akciju)

Povodom vesti da je uginuo ptić beloglavog supa, ugrožene i zakonom zaštićene vrste, a usled nestručnosti lekara akušera (!!) koji je sebe smatrao ekspertom za izleganje ptica, oglasio se Fond za zaštitu ptica grabljivica sa zahtevom za autopsijom i pokretanjem krivičnog postupka za prenatalno čedoumorstvo, "protiv ginekologa u Beozoovrtu, kako bi se utvrdila njegova krivica. Očigledna zamena objekta istraživanja dovela je do katastrofalnih grešaka akušera koja se završila smrću. Mada mislimo da ni laici ne mogu pomešati beloglavog supa, kod nas je u medicinskoj praksi i to slučaj.

"Medijska predstava je samo marketing kojim se prikrivaju ozbiljni problemi u radu Beozoovrta i to nema veze sa zaštitom ugroženih vrsta. Slučaj ne bi bio tako tragičan da u Beozoovrtu ne postoji nekoliko vrsta ptica koje su kod nas izumrle, a koje tamo propadaju jer su okružene šarlatanima, ginekolozima i vajarima. Ko dozvoljava da da se ovakve stvari dešavaju i ko može ovome stati na put?", pita se u saopštenju za javnost dr. Saša Marinković iz Fonda za zaštitu ptica grabljivica.

I dugogodišnji direktor Prirodnjačkog muzeja, eminentni ornitolog dr. Voislav Vasić smatra: "da nismo u Beogradu, bilo bi neverovatno je da se tako nesto dešava i to pod punom pažnjom javnosti, a da se niko ne buni. Čudi me da se ginekolozi ili Srpsko lekarsko društvo ne oseti pobuđenim da tom velemajstoru, neodgovornom direktoru porodilišta, ospore zdrav razum i profesionalnu etiku i da pokrenu postupak za oduzmanje prava na rad stečenih diplomom. U protivnom, trebalo bi da pokrenemo akciju da veterinari dođu da volontiraju u Ginekološko-akušerskoj klinici ‘Narodni front’. Uostalom, zašto bi bilo čudno da akušer porađa ptice u zoološkoj bašti u kojoj nikad nije radio nijedan zoolog?"

Fokus aktivnosti ovogodišnjeg, petog otvorenog takmičenja Veliki dan ptica u organizaciji Lige za ornitološku akciju, se iz Vojvodine, odakle su prethodnih godina stizali rekordi, preselio na sam jug Srbije, na Pčinju i Leskovačku kotlinu, područje u kome se redovno beleži širenje nekih mediteranskih vrsta koje inače nisu tipične za Srbiju.  Ove godine su ti mediteranci bili Crnoglava strnadica Emberiza melanocephala u okolini Leskovca; odnosno Velika grmuša Sylvia hortensis nedaleko Prohora Pčinjskog, gde je po drugi put ikada u Srbiji posmatran i Brgljez lončar Sitta neumayer na gnežđenju.

Jedino su ptice zamalo otkazale saradnju, budući da im je topla zima omogućila da se rasprše barama i ribnjacima umesto da ih led sve otera na Dunav. Novopečenim ptičarima to nije mnogo smetalo, pa su doživljaj opisali kao: "Jedno potpuno novo iskustvo. Još uvek se nisu slegli svi utisci, ali jedno je sigurno, mnogo nam se svidelo i veoma nam se sviđa ideja odlaska na Carsku baru," planirana tokom maja. (D. Simić)

I ove zime je 15.000 posmatrača iz više od 100 zemalja brojalo barske ptice u okviru međunarodnog popisa močvarica (International Waterbird Census – IWC), a u Srbiji je 26 volontera izbrojalo preko 276.000 ptica na 55 lokaliteta. To je veliki uspeh, tim veći ako se zna da je prethodne zime učestvovalo samo 6 posmatrača na 5 lokaliteta!

U Srbiji sva IWC brojanja koordinira Katarina Stefanović, a ptice broje članovi Fonda za zaštitu ptica grabljivica, Lige za ornitološku akciju i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine.

"Januara 2006. je bio pokriven samo Dunav na kome je izbrojano 151.000 pripadnika 25 vrsta. Ove zime, koja je bila primetno toplija, je na Dunavu bilo više vrsta ali nešto manje jedinki: 135.000 ptica 34 vrste. Tokom zime 2007., najbrojnije močvarice Srbije, čak 64% od ukupnog broja ptica, su bile plovka gluvara, liska, riđoglava patka, lisasta guska i patka dupljašica,” kaže Katarina Stefanović, i dodaje: „Sa ptičjeg stanovšta, najznačajniji lokaliteti na Dunavu su bili potez od ušća Velike Morave do Golupca, preko 60.000 ptica; kao i dalje nizvodno, u Negotinskoj krajini, skoro 30.000. Mimo Dunava posebno su značajni šaranski ribnjaci Vojvodine, naročito Ečka – Carska bara, Baranda, Vršački ritovi, Mika Alas, Sutjeska i susedni Sveti Nikola, Bač, Jazovo, takođe i Palićko jezero; te akumulacije centralne Srbije, posebno Gruža, Ćelije i Zvorničko jezero".

Po odobrenju Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, rezultati projekta motrenja vodenih ptica selica za prevenciju avijarne influence koje sprovodi ornitološki tim Naučnog instituta za veterinu Srbije pod vođstvom dr. Voislava Vasića uključeni su u srpski IWC na bazi reciprociteta, čime je ove zime višestruko povećan broj pokrivenih lokaliteta kao i učesnika. Učešće istrazivača u brojanju potpomognuto je i ljubaznošću Ustanove za razvoj i održavanje unutrašnjih plovnih puteva – Plovput Beograd, sa čijeg je broda popis vršen na Dunavu.

Iako od nevelikog značaja za nauku, pojava retke vrste je dovoljna da uzburka krv svakog zaljubljenika u ptice. Galebovi su poznati kao velike lutalice, a prvog velikog crnoglavog galeba (Larus ichthyaetus) ikada zabeleženog u Srbiji je na ribnjaku Kapetanski Rit kod Kanjiže posmatrao ornitolog Ištvan Hulo početkom januara 2007.  Ptica je bila u letnjem ruhu, što je neobično za januar. Naša mailing lista Ligaptice je brzo prenela informaciju i načinjeno je nekoliko fotografija, od kojih je najoštriju sredinom meseca snimio Jožef Gergelj. Na toj fotografiji je poznavalac galebova Maćej Šćimanjski zapazio još jednog velikog crnoglavog galeba u pozadini (levo), mladu pticu u zimskom ruhu, koja se zajedno sa odraslom jedinkom pridružila jatu sinjih galebova (Larus cachinnans).

Jednog malog labuda (Cygnus columbianus) u jatu velikih labudova (Cygnus cygnus) su na ribnjaku Futog u blizini Novog Sada otkrili Marko Šćiban, Branka Glišić i Jelena Hrubik sredinom novembra 2006. Na slici je to jedinka na desnoj strani, poznaje se po manjoj žutoj površi na kljunu. Ovo je tek sedmi sigurni nalaz te vrste na teritoriji Srbije. Od pojave malog labuda je nastao i prvi srpski „tvičerski“ događaj. U ptičarskom slengu, „tvičeri“ su lovci na raritete, ali i nosioci eko-turizma, a ovu pticu je do sada videlo preko 30 posmatrača iz Novog Sada, Beograda, Vršca, Sente, Sombora, čak je bio i jedan posetilac iz Mađarske. U trenutku pisanja teksta, početkom februara 2007., mali labud se i dalje zadržavao na istom jezeru. (tekst M. Šćiban, foto (2) J. Gergelj)

I ove godine članovi Lige za ornitološku akciju (LOA) i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine (DZPPV) učestvuju u praćenju vodenih ptica radi prevencije ptičjeg gripa, u okviru projekta Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Nakon pojave ptičjeg gripa u Srbiji 2006. i ostvarenog motrenja seobe u sezoni 2005-2006. pokazao se veliki značaj praćenja svih promena i fenomena koji proizlaze iz seobe vodenih ptica u Srbiji. Prošle zime je 19 posmatrača pratilo stanje na 22 područja i ostvarilo 287 izlazaka na teren pri čemu je zabeleženo čak 807.267 jedinki 98 vrsta ptica vodenih staništa. Rezultati te početne faze motrenja seobe ptica pokazali su se vrlo neprednim u poređenju sa sličnim namerama u Evropi, i provereni su na međunarodnom skupu u Grčkoj.

Pravovremene informacije o kretanju, lociranju, ponašanju i odlasku ptica, od neprocenjivog su značaja i za adekvatne aktivnosti Uprave za veterinu ne samo u cilju kliničkog praćenja zdravlja migratornih ptica, već i za izvođenje određenih dijagnostičkih procedura kod njih ali i kod živine koja se nalazi u neposrednom okruženju njihovih privremenih staništa i koja može biti inficirana virusom ptičjeg gripa. Prema dosadašnjim procenama, postoji rizik unošenja bolesti u Srbiju putem ptica selica i njihovog direktnog ili indirektnog kontakta sa živinom koja je veoma osetljiva na virus.