povodom najave proslave 110 godina Lovačkog saveza Srbije 28. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu:

110 GODINA KRUNISANO KONTROVERZAMA

Uobičajeno je da se o jubilejima govori samo kroz pohvale i čestitke za ostvareni napredak. Nažalost, lovstvo u Srbiji kao da je krenulo unazad. Sveprisutno uništavanje i promena staništa radi stvaranja poljoprivrednog zemljišta i urbanizacije zapravo čine lov mnogo opasnijim po biološku raznovrsnost nego što je to ikada bio. Pravo lovaca, koji čine oko 1% građana Srbije, da love može biti ograničavano samo pravom ostalih 99% građana na očuvanu biološku raznovrsnost.

Uzmimo za primer prepelicu i grlicu koje širom Evrope beleže kontinuiran pad brojnosti tokom poslednje tri i po decenije. Taj pad u Srbiji samo u poslednjih 15 godina iznosi 20% za prepelicu i 15% za grlicu. Prema podacima LS Vojvodine,  tokom dva meseca lovne sezone 2004. u toj pokrajini je odstreljeno 38.000 prepelica, što prevazilazi broj ptica koje se u Vojvodini gnezde (oko 4000 parova; izvor: 5)!

Da se ne vraćamo u 2001. i čuvenu aferu Balkanske ptice, potsetimo se samo novijih recidiva. Npr. septembra 2004. su hrvatski carinici prekinuli pokušaj šverca 9776 zamrznutih prepelica, grlica i golubova. Ubrzo potom, marta 2005. srpski carinici su otkrili i zaplenili 3141 zamrznuti primerak 16 vrsta ptica, od kojih su sve osim pet zaštićene trajnim lovostajem na osnovu zakona o lovstvu i naredbe o lovostaju (2), a dve vrste, prdavac i riđogrla trepteljka, zaštićene i uredbom o zaštiti prirodnih retkosti (1). Tada je jedina utešna vest stigla od Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koja na svom veb sajtu (9. mart 2005.) najavila donošenje naredbe o lovostaju kojom će grlica i prepelica biti trajno zaštićene.

Naime, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Liga za ornitološku akciju su u novembru 2003. Ministarstvu nauke (u čijoj je nadležnosti zaštita) i Ministarstvu poljoprivrede (nadležni za lovstvo) podneli zvaničan predlog za uvođenje režima trajnog lovostaja na ove dve vrste na čitavoj teritoriji republike, te njihovo stavljanje na spisak vrsta koje se kao prirodne retkosti štite najstrožijim merema; čime bi se daljem masovnom krivolovu zabranjenim petometkama i magnetofonskim vabilicama konačno stalo na put.

Uprkos svemu tome, juna 2006. je u jeku prelaska dotadašnje ministarke poljoprivrede na položaj potpredsednice vlade tiho doneta sramna, nestručna i sa drugim zakonskim aktima (1) neusklađena Naredba o lovostaju divljači (3). Unatoč najavljenoj zaštiti prepelice i grlice, u njihovom se statusu ništa nije promenilo pa su i dalje ostale mamac za italijanske lovce i domaće krivolovne mešetare, a čak je i jedna prirodna retkost – jastreb – sada dozvoljena za lov!!! Za patke i guske, lovna sezona je produžena za dve nedelje, do 15. februara, što znači da će puške da prašte u ključnoj fazi životnog ciklusa ovih vrsta – usred formiranja parova i početka reprodukcije!

Među pticama kojima je sezona lova novom naredbom (3) produžena nalazi se i osam vrsta koje su na spisku vrsta kojima su na nivou Evrope potrebne mere zaštite (Species of European Conservation Concern) ili spisku SPEC, budući da njihova brojnost beleži opadajući trend (4). Sve su to vrste koje i kod nas beleže izrazit trend opadanja brojnosti tokom poslednjih 15 godina, npr. kamenjarka i poljska jarebica za čitavih 25% (5)!

Zabrinuti,

Dragan Simić
Liga za ornitološku akciju

Marko Tucakov
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine

Stefan Skorić
Fond za zaštitu ptica grabljivica

Dodatne infomacije za urednike:
http://www.ptica.org/novosti/arhiva.htm

Izvori:
1) Uredba o zaštiti prirodnih retkosti, Službeni glasnik RS 50/93 (1993)

2) Naredba o lovostaju divljači, Sluzbeni glasnik RS 19/02 (2002)

3) Naredba o lovostaju divljači, Službeni glasnik RS 55/06 (2006)

4) Burfield I & van Bommel F eds. Birds in Europe: Population Estimates, Trends and Conservation Status. Cambridge, UK: BirdLife International, BirdLife Conservation Series No. 12.

5) Puzović S, Simić D, Saveljić D, Gergelj J, Tucakov M, Stojnić N, Hulo I, Ham I, Vizi O, Šćiban M, Ružić M, Vučanović M & Jovanović T 2003. Birds of Serbia and Montenegro – breeding populations estimates and trends: 1990 – 2002. Novi Sad: Ciconia 12: 35-120

Najveći ptičarski happening Evrope – vikend posmatranja ptica je ponovio i nadmašio uspehe prethodnih godina privukavši preko 43.400 posmatrača iz 34 evropske zemlje i zabeleživši preko 2.205.000 ptica (http://www.birdlife.org/news/news/2006/10/eurobirdwatch_2006.html).
Najbrojnije vrste posmatrane u Srbiji bile su Čvorak (37.000 jedinki), Obični galeb (5368) i Liska (4957). U organizaciji Lige za ornitološku akciju iz Beograda i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine iz Novog Sada, Srbija je 2006. godine po drugi put učestvovala u vikendu posmatranja ptica:

• Broj posmatranih ptica 54.216 (jedinki).
• Broj učesnika 113.
• Broj posmatranih vrsta ptica 101.
• Broj izleta 10.

Da bismo ove brojeve sagledali u regionalnoj perspektivi, pogledajmo rezultate susednih zemalja.
Bugarska:

• Broj posmatranih ptica 38.270 (jedinki).
• Broj učesnika 326.
• Broj posmatranih vrsta ptica 68.
• Broj izleta 23.

Hrvatska:

• Broj posmatranih ptica 21.741 (jedinki).
• Broj učesnika 37.
• Broj posmatranih vrsta ptica 107.
• Broj izleta 8.

Ptice izvesno mogu da privuku i zainteresuju ljude o čemu svedoče i brojke ovogodišnjeg Evropskog vikenda posmatranja ptica:

• Zemlja sa najvećim brojem posmatranih ptica je Litvanija sa 813.945 jedinki.
• Zemlja sa najvećim brojem posmatrača koji su uzeli učešće je i ove godine bila Španija sa 25.000 ptičara.
• Zemlja sa najdužom listom posmatranih vrsta je Rumunija sa 200 vrsta ptica.
• Zemlja sa najvećim brojem događanja je Poljska sa 182 izleta ili predavanja tokom dana vikenda.

Ni tu nije kraj. Evropski vikend posmatranja ptica održan je kao deo trećeg Svetskog festivala ptica koji je trajao tokom oktobra 2006. Svetski festival ptica je privukao preko 250.000 učesnika u preko 1800 izleta i radionica u 88 zemalja širom sveta!
“Uvek je uzbudljivo videti rezultate vikenda posmatranja ptica i saznati koliko je ljudi učestvovalo i koliko je ptica opaženo.  Broj učesnika i događanja raste iz godine u godinu, i sve više posmatrača znači i sve više ptica. Bilo to u gradovima, parkovima ili negde u prirodi, sjajno je znati da je toliko ljudi podelilo doživljaj prirode i njenih stanovnika,” kaže Adrian Long, šef komunikacija BirdLife Internationala.

BirdLife International je globalna asocijacija zaštitarskih organizacija iz preko 100 zemalja, koje zajedno predstavljaju vodeći autoritet po pitanjima statusa vrsta ptica, njihovih staništa i problema koji ugrožavaju ptice.
Evropski vikend posmatranja ptica je deo Svetskog festivala ptica koji se svake druge godine održava u oktobru sa ciljem ohrabrivanja ljudi svih uzrasta i životnih doba da posmatraju ptice i uključe se u njihovu aktivnu zaštitu kroz delatnost nacionalnih organizacija – partnera Birdlife Internationala.

Sledeći Evropski vikend posmatranja ptica održaće se 6. i 7. oktobra 2007., a prijavu za učešće možete već sada poslati na loa@ptica.org

Poštovana/i,

Liga za ornitološku akciju (u daljem tekstu LOA), Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine (DZPPV) i Fond za zaštitu ptica grabljivica (FZPG) najodlučnije protestvuju povodom tihog donošenja sramne, nestručne i sa drugim zakonskim aktima (1) neusklađene Naredbe o lovostaju divljači (Službeni glasnik RS 55/06). Konfuzija može da počne čim se postavi pitanje ko je Naredbu potpisao, jer je na pdf verziji sa sajta Ministarstva poljoprivrede potpis Ivane Dulić-Marković dok je štampana verzija u Službenom glasniku sa potpisom novog ministra Gorana Živkova.

Prvog avgusta je otpočela sezone lova na ptice (jastreba, prepelicu, grlicu). Uprkos zahtevu da se prepelica i grlica brišu iz spiska lovne divljači a uvrste u zaštićene prirodne retkosti, koji su pre tri godine podnele DZPPV i LOA, a koji je Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine pozitivno ocenilo, ove dve vrste su i u novoj Naredbi mamac za italijanske lovce i domaće (krivo)lovne mešetare.

Ne samo da se prepelica i grlica nisu našle na spisku vrsta koje se ne smeju ubijati, već je jedna prirodna retkost (!) sada dozvoljena za lov!!! Po prethodoj Naredbi o lovostaju divljači (Službeni glasnik RS 19/02), jastreb je na teritoriji Vojvodine bio zaštićen 'lovostajem tokom cele godine', a ta vrsta se u Uredbi o zaštiti prirodnih retkosti (1) vodi kao takva za teritoriju Vojvodine. Uredba izričito zabranjuje 'uništavanje, eksploatisanje, hvatanje i uznemiravanje' prirodnih retkosti. Po novoj Naredbi o lovostaju, jastreb se lovi i u Vojvodini – uprkos tome što je Uredba stariji i viši zakonski akt.

U novu Naredbu uvršćene su i tri vrste koje se u ranijoj uopšte ne pominju: plovke pupčanica i zviždara te šljuka bekasina, koje do sada nisu tretirane kao lovna divljač. U Evropi je svuda trend da se smanjuje broj vrsta koje se smatraju lovnom divljači te da se sve više ide na one koje se, poput fazana, gaje u svrhu lova, a evo, u državi koja proklamovano stremi Evropi, spisak divljači se produžava.

Za sve patke i guske, goluba grivnaša te sojku i gačka lovna sezona je sada produžena za dve nedelje pa se više ne završava 31. januara već 15. februara. To znači da će puške da prašte u ključnoj fazi životnog ciklusa ovih vrsta – usred formiranja parova i početka reprodukcije! Opet će nas ornitologe da javnost pita zašto se kod nas brojnost mnogih ptica smanjuje, pa čak i vrsta čije su evropske populacije u porastu.

Među pticama kojima je sezona lova produžena nalaze se i npr. riđoglava patka i plovka pupčanica koje su na spisku vrsta kojima su na nivou Evrope potrebne mere zaštite (Species of European conservation concern) ili spisku SPEC, budući da njihova brojnost beleži opadajući trend (2). I brojnost plovke gluvare u Srbiji je u periodu 1990-2002 smanjena za 15% a plovke pupčanice za 10% (3). Uprkos tome, riđoglavoj patki i plovki gluvari je produžena lovna sezona, a plovki pupčanici je ovom naredbom uvedena!

Druge vrste sa SPEC spiska koje se pominju u novoj Naredbi su kamenjarka, poljska jarebica, prepelica i grlica, te šljuke, šumska i bekasina – sve su to vrste kojima u najvećem delu Evrope brojnost opada a kod nas se i dalje love. Sve ove vrste beleže izrazit trend opadanja brojnosti u Srbiji u periodu 1990-2002, kamenjarka i poljska jarebica za čak 25%, a prepelica i grlica za 20% (3)!

U protestu udruženi,

Dragan Simić
Liga za ornitološku akciju

Marko Tucakov
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine

Stefan Skorić
Fond za zaštitu ptica grabljivica

Izvori:

1) Uredba o zaštiti prirodnih retkosti, Službeni glasnik RS 50/93

2) Burfield I & van Bommel F eds. Birds in Europe: Population Estimates, Trends and Conservation Status. Cambridge, UK: BirdLife International, BirdLife Conservation Series No. 12.

3) Puzović S, Simić D, Saveljić D, Gergelj J, Tucakov M, Stojnić N, Hulo I, Ham I, Vizi O, Šćiban M, Ružić M, Vučanović M & Jovanović T 2003. Birds of Serbia and Montenegro – breeding populations estimates and trends: 1990 – 2002. Novi Sad: Ciconia 12: 35-120

Liga za ornitološku akciju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine pozdravljaju i u potpunosti podržavaju nedavnu kaciju Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Inspekcije za zaštitu životne sredine Pokrajinskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i policije koja je za rezultat imala otkrivanje zbirke jaja divljih ptica u privatnom vlasništvu. Nadamo se da će zbog velikih razmera i trajnog ugrožavanja pre svega strogo zaštićenih i retkih vrsta ptica, ovo krivično delo biti u najkraćem mogućem vremenu procesuiramo. Takođe, imajući u vidu na kako nepristupačnim lokalitetima i mestima su legla pronalažena i jaja skupljana, nadamo se da će i osobe koje su pomagale vlasniku kolekcije biti što pre otkrivene i privedene pravdi.

Vlasnik kolekcije ni na koji način ne može opravdati svoje postupke. Ovakav duboko neetički čin usmeren protiv prirode ga u potpunosti diskfalifikuje kao naučnika ili člana bilo koje nevladine organizacije koja se bavi zaštitom prirode.

Ornitološke organizacije u Srbiji naglašavaju da ovaj drastični način ugrožavanja zaštićene prirodne baštine za sobom treba da povuče i povećanu opreznost nadležnih inspekcijskih službi Minstarstva nauke i zaštite životne sredine i Pokrajinskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Vojvodine u nadgledanju sprovođenja zakonskih i podzakonskih akata koji se tiču zaštite faune. Divlje životinjske vrste su u Srbiji već ugrožene, pre svega promenama i uništavanjem njihovih staništa i krivolovom, i još jedan ugrožavajući faktor, posebno usmeren prema retkim vrstama svakako narušava biološku ravnotežu i ne uliva nadu u poboljšanje našeg odnosa prema prirodi. Činjenica da su jaja sakupljana čak i u zaštićenim prirodnim dobrima, u kojim se sve vrste dodatno štite, ukazuje na potrebu mnogo većeg angažovanja upravljača tih dobara u čuvanju poverenih im prostora, posebno jačanjem čuvarske službe.

Naglašavamo da je u otkrivanju slučajeva ugrožavanja divljih životinja i njihovih staništa nadležnim službama i dalje potrebna svesrdna pomoć aktivista u zaštiti prirode i građana.  (M. Tucakov)

Tokom prvomajskih praznika (29. april – 1. maj), u organizaciji Lige za ornitološku akciju SCG održano je četvrto otvoreno takmičenje u posmatranju - Veliki dan ptica, svojevrstan spoj ekologije i sporta.

Veliki dan ptica je timski napor u kome ekipe ostaju 24 časa, od ponoći do ponoći, na ‘terenu’ koji opasuje krug prečnika 50 km, težeci da bilo vidom, bilo sluhom pronađu što je moguće više vrsta ptica. Ni jedna vrsta se ne računa ukoliko je nije videlo/čulo preko 50% tima.

Bronzana ekipa Očevi i sinovi u sastavu Slobodan i Mihajlo Kulić, Ljubiša i Svetislav Grujić je obišla Leskovac, ušće Vlasine u Južnu Moravu, brojne bare u okolini te planinu Radan i posmatrala 90 vrsta.

Srebrna ekipa koja je ove godine učestvovala prvi put, u sastavu Milivoje Vučanović, Jovica Bundra, Egon Tot i Budimir Babić je obišla Dubovacki rit i Vršačke planine i posmatrala 100 vrsta.

Po treći put uzastopno zlatna, ekipa Ortodoksni Škoti u sastavu Marko Šćiban, Milan Ružić, Dimitrije Radišić i Robert MacCurrach je obišla Stražilovo i Petrovaradinski rit, jezera Rusandu i Okanj, Biserno ostrvo na Tisi i Bečejski ribnjak i posmatrala 102 vrste.

Šćiban kaže da bi broj vrsta sigurno bio veći da nije bilo jakog vetra koji je ptice oterao u zaklon i zbog kojeg su se u početku uplašili da neće preći sto vrsta.

Prošlogodišnji rekord takmičenja iznosi impresivnih 114 vrsta koje su na potezu od Stražilova do Bečejskog ribnjaka zabeležili Marko Šćiban, Dimitrije Radišić i Robert MacCurrach.

Tokom prvomajskih praznika (29. april – 1. maj), u organizaciji Lige za ornitološku akciju SCG održaće se četvrto otvoreno takmičenje u posmatranju - Veliki dan ptica, svojevrstan spoj ekologije i sporta. Veliki dan ptica je timski napor u kome ekipe ostaju 24 časa, od ponoći do ponoći, na ‘terenu’ koji opasuje krug prečnika 50 km, težeci da bilo vidom, bilo sluhom pronađu što je moguće više vrsta ptica. Ni jedna vrsta se ne računa ukoliko je nije videlo/čulo preko 50% tima. Ove godine su svoje učešće najavile ekipe od Novog Sada do Leskovca.

Prošlogodišnji rekord takmičenja iznosi impresivnih 114 vrsta koje su na potezu od Fruške gore (Stražilovo) preko Petrovaradinskog rita do donjeg Potisja (ribnjak Bečej, Biserno ostrvo, Rusanda, Okanj, Taraš) zabeležili Marko Šćiban, Dimitrije Radišić i Robert MekKurah.

Šćiban o tome kaže: “Neki ptičari misle da takmičenja ohrabruju kompeticiju među ptičarima ali nije to suština. Veliki dan je takmičenje između ptičara i PTICA. Izazov je u tome hoće li svo vaše znanje i ruta koju ste isplanirali biti dovoljni da zaista pronađete te ptice!“

PRAVILA ZA VELIKI DAN PTICA (Dvogled br. 2):

Veliki dan ptica je timsko takmičenje čiji su primarni ciljevi

(1) identifikovati što je moguće više vrsta ptica tokom jednog kalendarskog dana, uz

(2) težnju da svi članovi tima verifikuju svaku zabeleženu vrstu.

I. Ptice

a. Priznaju se samo regularne 333 vrste (oznacene sa b, w ili p) sa SCG liste (Vasić, 1995). Za eventualnu pojavu neke od 46 retkih ili vagrantnih vrsta (označene sa ‘*’ i ‘?’) treba ispuniti prijavu Komisiji za retkosti. Introdukovane vrste se ne računaju.

b. Ptice mogu biti određene vidom ili sluhom i to tako da svaku moraju da verifikuju oba clana dvočlanog, dva člana tročlanog ili tri člana četvoročlanog tima. Identifikacija se može vrsiti i naknadno, ali tada samo na osnovu terenskih beleški. Ptice određene do nivoa genusa (npr. Phylloscopus trochilus i Ph. collybita) mogu biti prihvaćene kao vrsta ukoliko nijedna druga iz istog genusa nije zabeležena. Ukoliko postoji sumnja u kvalitet identifikacije, vrsta se ne računa.

c. Zabeležene vrste se priznaju samo ukoliko su posmatrani primerci bili živi i nezatočeni (tj. u prirodi). Povređeni primerci se računaju ukoliko su živi i nezatočeni. Jaja se ne priznaju kao ptice. Ptice privučene hranilicama/hranilištima se računaju. Privlačenje ptica snimcima glasanja je zabranjeno.

II. Vremenski interval

Posmatranja se vrše unutar perioda od 24 časa, u istom kalendarskom danu (od ponoći do ponoći).  Prihvataju se rezultati postignuti bilo 29. ili 30. aprila, bilo 1. maja (timovi samoi biraju svoj dan za učestovanje u zavisnosti od vremenskih prilika i drugih obaveza).

III. Područje

Područje je definisano kao krug poluprečnika 25 km. Takmičari sami biraju centar svog kruga, ma gde unutar granica SCG. Deo površine kruga može da pada izvan granica SCG, ali se taj deo ne obrađuje.

IV. Kretanje

a. Svi članovi tima u svakom trenutku moraju bitu u dometu glasa, tj. dovoljno blizu da uzajamno mogu komunicirati.

b. Kada se koriste motorna vozila, svi članovi tima moraju putovati istim vozilom.

V. Članovi tima

a. Timovi mogu imati 2, 3 ili 4 člana.

b. Takmičare mogu pratiti osobe koje ne učestvuju u takmičenju, te kao takve ne smeju ukazivati na ptice ili učestvovati u identifikaciji, ali mogu da budu vozači tima ili zaduženi da vode listu.

VI. Ponašanje

a. Svaki član tima mora u svakom trenutku ostati u dometu glasa.

b. Svaki član tima mora da pokuša da lično odredi svaku primećenu vrstu.

c. Svaki član tima može da računa samo vrste koje je lično i pouzdano odredio.

d. Svaki član tima mora da se upozna sa pravilima pre takmičenja.

VII. Informacije sa strane

a. Tokom takmičenja, timovi moraju uložiti svaki napor da izbegnu ma kakvu pomoć sa strane u lociranju ptica. Telefonske ili radio veze, kao i prethodno dogovoreni susreti nisu dozvoljeni. Takmičari ne smeju da hodaju ili putuju sa ne-članovima tima, izuzev pratioca saglasno pravilu V-b, te izuzev novinara saglasno pravilu VII-c. U slučaju nepredviđenog susreta sa drugim poznavaocima ptica, takmičari se ne smeju raspitivati o pticama i, u granicama uljudnosti, moraju izbeći da im takve informacije budu saopštene. Ukoliko, uprkos svim predostrožnostima, dođe do informacije o pticama, tim sme da je upotrebi.

b. Sve informacije dobijene pre pocetka takmičenja mogu se koristiti.

c. Jedini dozvoljeni prethodno dogovoreni susreti su oni sa predstavnicima medija, a u svrhu popularizacije takmičenja.

VIII. Etika

Takmičari moraju biti uzdržani i pažljivi prilikom posmatranja kako ptice ne bi nepotrebno izlagali stresu ili dovodili u opasnost. Uznemiravanje treba svesti na minimum i posebno držati odstojanje u blizini gnezda ili mesta na kojima se ptice okupljaju da provedu noć ili na kojima se hrane. Takmičari se moraju truditi se da za sobom ne ostavljaju vidljive tragove i ne oštećuju stanište.

IX. Lista

Lista, prethodno dobijena od organizatora, koristi se za označavanje vrsta koje su, saglasno pravilu I-b, verifikovala oba člana dvočlanog, dva člana tročlanog ili tri člana četvoročlanog tima, i nakon takmičenja dostavlja UO LOA u roku od 14 dana. Osim označenih opaženih vrsta, treba dostaviti i imena članova tima i pratioca, saglasno pravilu V-b, te ime tima. Takođe, treba priložiti fotokopiju auto karte područja sa ucrtanim krugom i označenim centrom (te samim područjima u kojima je posmatranje bilo skoncentrisano), tako da se na karti vidi razmernik.

X. Pobednički tim

Pobednički tim postaje onaj koji je, uz poštovanje svih navedenih pravila, identifikovao najviše vrsta.

Posle uvida u

• sve relevantne naučne i stručne informacije o širenju ptičjeg gripa u Svetu i u Srbiji, a naročito u
• rezultate posmatranja jesenje i prolećne seobe ptica u Srbiji 2005–2006 i preliminarne izveštaje motrenja vodenih ptica selica za prevenciju avijarne influence (AI) u Srbiji 2005–2006, projekta Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, u kojem učestvuju sa 17 svojih članova angažovanih na 22 lokaliteta (milion motrenih ptica, stotinu različitih vrsta).

Povodom toga primećuju

da šira i stručna javnost u Srbiji po pravilu nisu svesne environmentalnih aspekata pretnje od AI, a naročito sledećih činjenica:

• da su širenjem AI tzv divlje ptice, a naročito zaštićene prirodne retkosti, izložene epizootijskom desetkovanju pa i iščezavanju čitavih populacija;
• da nagla, makar i lokalna, smanjenja ili nestajanja populacija pojedinih ili svih vrsta ptica (naročito vodenih) izazvana pomorima, uvek prouzrokuju lančane poremećaje ekosistema;
• da su prirodne vrednosti, uključujući i ptice, pravno zaštićene i da se, u strahu od AI, ta zaštita ne može suspendovati automatski (bez odgovarajuće procedure).

I zato su zabrinuti

jer to ima vrlo ozbiljne sledeće sekundarne posledice:

• Usled uzdržanosti zvaničnih institucija da o relativno nepoznatom fenomenu iznesu kategorične stavove, javnost je zatrpana jednostranim, neproverenim i provereno netačnim ovaveštenjima i objašnjenjima.
• Deo javnosti veruje da jedina ili bar glavna opasnost dolazi od divljih ptica („gde nema ptica - nema opasnosti“).
• Ornitološki rezervati i ostala područja bogata pticama prikazuju se kao regionalna pretnja zdravstvenoj bezbednosti i privrednom razvoju i stvara negativan odnos prema njima.
• Virus avijarne influence u Srbiji je prvi put dokazan na pticama koje su boravile u zaštićenom prirodnom dobru (Specijalni rezervat prirode «Gornje Podunavlje»). Proglašavanje najvećeg dela rezervata zaraženim područjem je uzrokovalo sprovođenje mera koje su svakodnevno kršile Uredbu o zaštiti SRP «Gornje Podunavlje» (Sl. Glasnik RS 45/2001). Postoji srazmerno velika opasnost od kršenja propisa kojima se štite ptice i priroda u slučaju da bilo koje od njih postane žarište.
• Neke prirodne retkosti se proglašavaju faktorima visokog rizika (bez stručne verifikacije) i razvija se neprijateljski odnos u javnosti.
• Epizootiološke mere koje se propisuju za suzbijanje žarišta AI ne vode računa o prirodnim retkostima i merama zaštite propisanim za pojedinačna zaštićena prirodna dobra.
• Pod utiskom medija i vanmedijskog širenja glasina, pojedinci i organizovane grupe vrše proganjanje i uništavanje prirodnih retkosti. To, po pravilu vrše korisnici i zakupci vodenih staništa, uz pomoć ili prećutnu saglasnost lovačkih organizacija, od kojih u nekim slučajevima i polazi inicijativa.

Najodlučnije protestvuju

Protiv svake vrste odnosa prema pticama koje ih dodatno ugrožava, a posebno protiv

• Krivolova,
• „Preventivnog“ ubijanja i rasterivanja navodno potencijalno zaraženih ptica,
• Neefikasnog rada inspekcijskih službi,
• Netačnih izjava koje podgrevaju satanizaciju divljih ptica u javnosti.

A posebno upozoravaju

da se tokom jeseni 2005. i zime 2006. nisu u dokazivoj meri potvrdile pretpostavke na kojima se zasnivao model za suočavanje sa opasnošću od AI. Naprotiv, mnoge informacije pokazuju da je potrebno razmotriti vrednost polazne paradigme i po potrebi je promeniti, a naročito s obzirom na sledeće:

• Nijedan novi slučaj još nije mogao biti nedvosmisleno doveden u vezu sa seobom divljih ptica, bez obzira na logičnost takvog modela.
• Širenje zaraze eskaliralo je u Evropi u vreme kada je prisutno najmanje ptica i kada se one najmanje premeštaju.
• U mnogim slučajevima se oboljenje pojavilo među živinom, ali nije otkriveno među divljim pticama.
• Tamo gde je bilo uginulih i domaćih i divljih ptica, nije moglo biti utvrđeno kako je virus stigao na lice mesta, odnosno kojim redosledom se prenosio.
• Tamo gde je bilo uginulih divljih ptica, po pravilu nije dolazilo do očekivano brze epizootije širih razmera, nego najčešće samo do pojedinačnih slučajeva.
• Do sada ni za jednu divlju pticu nije utvrđeno gde se inficirala.

I nadaju se

da će nauka ubrzo otkriti postojanje dosad još neotkrivenih žarišta i još neutvrđenih mehanizama prenošenja AI u koji su uključene divlje ptice, i tako omogućiti donošenje efikasnih mera za prevenciju i suzbijanje.

Spremni su

da ponude sve svoje snage, znanja i iskustva kako bi se što pre zaustavili pomori ptica usled širenja AI ili primenjivanja mera za njeno suzbijanje.