Tokom prošlog vikenda, preko 50.000 odraslih i dece iz preko 30 zemalja Evrope učestvovalo je u vikendu posmatranja ptica, koji pada u vreme kada se one sele ka jugu (npr. laste), jugozapadu (npr. patke), jugoistoku (pretežno krupnije ptice, npr. rode i orlovi), a neke odlutaju čak i na sever, do Baltika (deo kormorana). Pozivu Lige za ornitološku akciju Srbije i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine odazvalo se 103 posmatrača, od kojih je najmlađi imao svega 3 godine.

Od Portugalije do Turske, i od Malte do Norveške, organizovano je 2700 izleta, a ni ptice nisu izneverile svoje fanove, pa je ukupno prebrojano 2,3 miliona jedinki. U Srbiji je organizovano 12 izleta – od Vrnjačke Banje i Leskovca, do Apatina i Subotice – a ukupno je zabeleženo 29.650 ptica.

Kod Kragujevca je na seobi posmatran orao kliktaš (jedan kliktaš na zimovanju u nacionalnom parku Etoša, u Namibiji, opremljen je satelitskim odašiljačem i potom praćen do njegovog gnezda u – Panonskoj niziji). U Ovčar Banji je na seobi opažen i jedan od poslednjih ovogodišnjih sokolova lastavičara, a kod Apatina i Subotice preko 300 seokih lasta koje se još nisu odlučile da otputuju u Afriku. Kod Novog Sada, pred dvogledima posmatrača perje je uređivao belorepan, četvrti po veličini orao sveta.

Ovogodišnji rekordi postavljeni su u Rusiji – najviše izleta (1719), u Španiji – učesnika (22.000), dok je u Holandiji izbrojano najviše ptica (584.219).

Organizator Evropskog vikenda, asocijacija za zaštitu ptica BirdLife International, nedavno je održala svetsku konferenciju u Buenos Airesu. Na njoj su delegati iz 112 zemalja-članica doneli odluku da se, između ostalog, sledeće godine pokrene nova inicijativa za zaštitu staništa na evropsko-afričkom migratornom koridoru.
Cilj Evropskog vikenda posmatranja ptica jeste skretanje pažnje javnosti na probleme sa kojima se ptice suočavaju na seobama i promovisanje aktivnosti na zaštiti ugroženih vrsta i njihovih staništa.

(Izvor: Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine)

Asocijacija za zaštitu ptica BirdLife International poziva sve Evropljane da izađu u prirodu tokom redovnog Evropskog vikenda posmatranja ptica 2008. U Srbiji, EuroBirdwatch već četvrtu godinu organizuju Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, koje ovim putem pozivaju lokalne ekološke organizacije, planinarske klubove, čuvare rezervata i upravljače prirodnih dobara da se uključe u akciju. Vikend posmatranja ptica je prilika da uživate u pticama tokom njihove jesenje seobe, a organizuje se tokom prvog vikenda u oktobru (ove godine je to 4-5). 

Prošle godine se gotovo 50.000 ptičara iz 31 evropske zemlje odazvalo pozivu BirdLife Internationala da posmatra fascinantni fenomen ptičjih seoba. BirdLife International je globalna asocijacija zaštitarskih organizacija iz preko 100 zemalja, koje zajedno predstavljaju vodeći autoritet po pitanjima statusa vrsta ptica, njihovih staništa i problema koji ugrožavaju na ptice. Ukupno je posmatrano preko tri miliona ptica na više od 1100 izleta, od Španije do Azerbejdžana i od Malte do Švedske.

U Srbiji se odazvalo 114 ptičara. Organizovano je devet izleta, po jedan u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Apatinu, Vršcu, Perlezu i Stanišiću, te čak dva u Leskovcu. U Srbiji je ukupno posmatrano 23.354 ptica, predstavnika 111 vrsta: od poslednjih seoskih lasta, malih belih čaplji i rusih svračaka koji se još nisu odselili na jug, preko orla ribara koji se kod nas viđa samo na seobi (gnezdi se severnije, a zimuje južnije), pa sve do prvih pravih zimovalica poput velikih svračaka ili plovki krdža. Tri najbrojnije vrste su bile čvorak (13.648 jedinki), obični galeb (1548) i plovka gluvara (719).

Nenad Spremo je u IBA području Gornje Podunavlje, kod Apatina, posmatrao čak 80 orlova belorepana – odjednom! Radilo se o najvećim delom mladim pticama koje je privukla riba koja se našla zarobljena u jednoj bari, nakon povlačenja vode. Dimitrije Radišić je u banji Melenci posmatrao veliki broj vrsta šljukarica kojima se moglo prići na svega desetak metara, dovoljno da su neki ptičari počeli da fotografišu žalare i sprutke – mobilnim telefonima!

Zainteresovani se mogu prijaviti putem maila: loa@ptica.org

Namera IUCN projekta Odbrojavanje do 2010: Razvoj mreže Ekosela u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini je uključivanje pilot sela u Globalnu mrežu eko-sela. Iako prostorno odvojena, područja u kojima se sprovodi projekat dele slično prirodno okruženje i način života stanovništva:

• naselja Brzeće, Vlajkovci, Kriva Reka i Ribari na Kopaoniku, Srbija;
• naselje Podgora na Durmitoru, Crna Gora
• okolina Fojnice i Prokoškog jezera na planini Vranici, Bosna i Hercegovina.

Na inicijativu Asocijacije za očuvanje i održivi razvoj Stare Planine (čiji je LOA član), 4. septembra 2008. održan je sastanak sa ministrom životne sredine i prostornog planiranja, Oliverom Dulićem, i njegovim saradnicima, u zgradi vlade Republike Srbije. Stavove Asocijacije izneli su dr M. Demajo, mr B. Ratomir, M. Šćiban, S. Ivanov, D. Simić i L. Rubinjoni. Oni su upoznali ministra sa pozadinom i posledicama spornih uredbi, programa i odluka vlade Srbije, i predali mu obilnu fotodokumentaciju koja ilustruje stepen devastacije oko postojeće ski-staze na Konjarniku, podno Babinog Zuba, kao i neposredne dokaze o radovima koji se i dalje odvijaju na tom prostoru, posebno u rezervatu genofonda Golema reka, a sve to bez osnovne planske dokumentacije i uz direktno kršenje zakona Republike Srbije. Ministar Dulić i njegovi saradnici saglasili su se da se radovi na Staroj Planini odvijaju mimo zakona i izneli uveravanja da će Ministarstvo životne sredine 'vratiti stvari u zakonske okvire' insistiranjem na što skorijem donošenju nove Uredbe o parku prirode Stara Planina, kao i usvajanjem Prostornog plana.

Dulić je naglasio da je osnovna nadležnost njegovog ministarstva da obezbedi poštovanje zakona koji regulišu zaštitu životne sredine, kao i da ministarstvo nema nameru da zaustavlja izgradnju, ukoliko je ispoštovana zakonska procedura. Na pitanje koje će konkretne mere preduzeti protiv sadašnjeg nelegalnog uništavanja parka prirode Stara Planina, Dulić je odgovorio da se na toj funkciji nalazi tek šest nedelja i da ministarstvu treba vremena da raščisti zaostavštinu, odnosno 'istorijsko đubre' i probleme koji su nasleđeni. Predstavnicima Asocijacije sugerisano je da podnesu krivične prijave protiv izvođača radova. Ministru je predstavljen i stav Asocijacije da vlada ne treba da ulaže u skijališnu infrastrukturu, već u osnovnu infrastrukturu neophodnu selima Stare Planine, kao i u podsticanje stočarstva i druge mere koje će omogućiti opstanak i oživljavanje tih prostora. Predstavnici Asocijacije su istakli svoju podršku prof. dr. Lidiji Amidžić, direktoru Zavoda za zaštitu prirode, i osudili pritiske kojima je izložena. (Ispostavilo se da će Amidžić biti smenjena koliko istog dana, a njeno saopštenje o tome dostupno je ovde.) Duliću je istom prilikom upućen i poziv da krajem septembra poseti Staru Planinu i upozna se sa stanjem na terenu.

(Izvor: Asocijacija za očuvanje i održivi razvoj Stare Planine )

Početkom avgusta 2008, mađarski carinici na graničnom prelazu Horgoš-Roszke pronašli su u putničkom automobilu Saše Pavlovića, državljana Srbije, 22 modrovrane koje je želeo da prokrijumčari za Holandiju. Treba li uopšte podsećati, da bi stigao do mađarskog prelaza, Pavlović je prvo morao preći naš, što je očigledno učinio bez poteškoća. Po načinu kako su ptice “spakovane” vidi se da se radi o profesionalcima koji redovno švercuju ptice kroz granice.

Modrovrana je ugrožena na nivou čitave Evrope i gotovo sve populacije beleže opadanje brojnosti. Kod nas živi oko 50 parova i ovom krađom odneto je preko 10% ovogodišnjeg podmlatka ove vrste u Srbiji.

Naravno, tom prilikom je uhvaćen samo švercer koji nije hteo otkriti nikakve podatke o tome kome su ptice bile namenjene i od koga potiču (rekao je da ih je kupio za svoje potrebe, pored puta u okolini Subotice). Interesantno je da su ptice prstenovane zatvorenim prstenom kako bi izgledalo da su iz uzgoja. Kod nas ovu vrstu niko ne uzgaja (a koliko je poznato ni u Evropi). Na žalost prstenovi nisu uzgajivački (utisnuti su tek nasumični brojevi), pa na osnovu njih se ne moze ništa ustanoviti. Najmanje dve modrovrane, sakrivene u džepovima krijumčara, uginule su. Ostale ptice su odnete u prihvatilište i najverovatnije će biti puštene ovih dana, možda je malo kasno za seobu, ali sigurno bolje nego da budu u kavezu do maja sledeće godine. Švercer je uhapšen, ali je ubrzo pušten uz kauciju od 200.000 forinti (cca. 800 EUR) što je smešna cifra zbog toga što vrednost jedne modrovrane u madjarskom odštetnom cenovniku iznosi 500.000 forinti (cca. 2000 EUR), a sem šverca, tereti se i za mučenje životinja zbog načina “pakovanja”, za šta sleduje velika novčana kazna.

(A. Žujević)