Jun je period kada mnoge vrste ptica podižu potomstvo...to možete videti i u gradu, svuda oko vas. Seoske i gradske laste češljaju nebo jureći za komarcima i drugim sitnim insektima za svoje mlade, porodice vrabaca čavrljaju po olucima, terasama i parkovima, tu su i mlade svrake, vrane, parovi gugutki i golubova, zatim senice, crvenrepke, kao i brojne druge vrste koje se trude da odgoje mlade.

Nažalost, dešava se da mlade ptice usled neiskustva, preterane živahnosti ili nekog drugog razloga prevremeno ispadnu iz gnezda... deluju napušteno, bespomoćno i ranjivo, i tada se često dešava da dobronamerni ljudi ponesu  ptiće kući, u nadi da će ih nekako othraniti i pustiti u prirodu kad za to dođe vreme. Jeste plemenito, ali ovaj potez pticama ne čini uslugu, naprotiv – najčešće ljudi ne znaju koju vrstu ptice su „spasli“, čime da je hrane, koliko često, šta im sve treba da bi preživele... zato u većini slučajeva one uginu.
Par važnih saveta na koje treba obratiti pažnju (tj. zašto da ne uzimate ispale ptiće):

1. iako izgledaju bespomoćno i napušteno, roditelji ptića su u blizini i nastaviće da vode brigu o njima – najbolje ih je ostaviti tu gde su!
2. postoji mogućnost da se ptići nalaze na nekom rizičnom mestu, izloženi mačkama, psima, drugim pticama i ljudima... u tom slučaju, stavite ih u neki najbliži zaklon – žbun, drvo, zaklonjen kutak bašte itd.
3. ptići mogu izgledati trapavo i povređeno iako to nisu... kod mnogih vrsta oni napuste gnezdo dan/dva pre nego što mogu da polete.
4. ukoliko je ptiče goluždravo, slepo itd., premlado je da bi preživelo van gnezda, pa probajte da utvrdite iz kog obližnjeg gnezda je ispalo i vidite da li možete da ga vratite...
5. ...ako ne, potrebna mu je naša pomoć! Pogledajte sledeći tekst

* Spisak ugroženih vrsta ptica se nešto povećao u 2009.

* Znak da vlade ne uspevaju da uspore gubitak biodiverziteta

(Reuters) – Spisak vrsta ptica pod pretnjom izumiranja delimično se povećao, što je novi znak da vlade ne uspevaju da dostignu svetski trend zaštite u 2010, pokazalo je redovno godišnje zasedanje o statusu ptičjih vrsta.

Crvena lista za 2009. uključila je u najgoru kategoriju “kritično ugroženih” novootkrivenu vrstu kolumbijskog kolibrija gaćana, sidamo ševu iz Etiopije i jednu od galapagoskih zeba.

“I pored toga što su se vlade obavezale da uspore gubitak biodiverziteta, stvari svake godine postaju još po malo lošije”, rekao je Jean-Christophe Vie, zamenik vođe programa za vrste pri Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode, koja je izdala listu.

Vie je rekao Rojtersu da je nekoliko vrsta skinuto sa liste ugroženih vrsta zbog uspešne zaštite. Ukupan broj ugroženih vrsta se od 2008 povećao na 1227 (12 odsto od ukupnog broja vrsta)

A 192 vrste su svrstane u grupu “kritično ugroženih”, dve više nego 2008. Devet ih je dodatu u ovu grupu, dok ih je sedam preraspoređeno, najčešće u malo blažu kategoriju “ugrožene”.

2002. godine vlade su se složile da do 2010. „značajno smanje“ brzinu gubitka biodiverziteta životinja i biljaka usled faktora kao što su uništenje staništa izgradnjom farmi i gradova, ili uticaj klimatskih promena.

Vie kaže da je skriveni problem taj da se mnoge česte vrste ptica sve ređe viđaju ali još nisu svrstane u kategoriju ugroženih. “To su one grupe koje više ne viđate u velikom broju, kao što su čiope, ševe, laste”, rekao je on.

„Na globalnom nivou stvari nastavljaju da se pogoršavaju, ali ove godine je bilo i nekih veoma uspešnih primera zaštite“, izjavio je Leon Bennun, direktor Birdlife za nauku i zakone, koji je radio istraživanje za Crvenu listu.

Devet ornitologa iz Srbije – članovi Lige za ornitološku akciju Srbije, Društva za zaštitu i pručavanje ptica Vojvodine i Ekološkog istraživačkog društva ‘Mladen Karaman’ – učestvovali su na konferenciji o istočno-jadranskom migracionom koridoru ‘Adriatic Flyway’, koja je održana u Ulcinju, u periodu od 14. do 17. aprila 2009. Organizator konferencije bila je fondacija Euronatur iz Nemačke.

Konferencija je imala za cilj da unapredi znanje o selidbenom putu ptica koji preko Jadranskog mora, južne Italije i Sicilije vodi do severne Afrike. Brojne vrste pri tom direktno preleću Jadran, pri čemu su od izuzetne važnosti odmorišta koja koriste pre i nakon tog preleta, a naročito vlažna staništa na obe strane Jadrana. Upravo su ta staništa veoma ugrožena usled isušivanja i preteranog lova.

Na konferenciji su prikazani brojni argumenti koji pokazuju da je tradicionalni lov na ovom području otišao daleko od tradicije i zakona (upotreba glisera, snimaka glasanja, plastičnih imitacija ptica, nepoštovanje zaštićenih vrsta...) i dostigao nivo destrukcije zbog koje mnoge vrste pokazuje izrazit pad brojnosti, koji vodi prema tome da tradicija uništi samu sebe.

Bitna stavka zaštite ptica je formiranje IBA (Important Bird Areas) područja i raspravljalo se o potencijalnim područjima koja bi dobila ovaj status u susednoj Bosni i Hercegovini, te Crnoj Gori.

Na konferenciji se raspravljalo i o negativnom uticaju vetroparkova koji ubijaju veliki broj ptica, a naročito grabljivica. Nažalost, vetroparkovi se intenzivno planiraju i u našoj zemlji. Istovremeno, zemlje zapadne Evrope prepoznale su problematiku negativnog uticaja vetroparkova na ljude i faunu, dok mi još uvijek ovu energiju smatramo ‘zelenom’.

Konferencija se sastojala od prezentovanja plenarnih naučnih radova tokom prepodneva, dok su u toku poslepodneva organizovane radionice, vezane za tematiku konferencije. Ornitolozi iz Srbije odžali su dve prezentacije u okviru radionica: Marko Raković - Bird ringing and recoveries i Miloš Radaković - Bird migration and wintering on the Gruža Reservoir.

Konferenciji je prisustvovalo oko 140 učesnika. Svakako je jedan od najznačajnijih rezultata bilo i uspostavljanje kontakata ornitologa sa ex-Yu prostora, jer su konferenciji prisustvovali ornitolozi iz iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Albanije, te Velike Britanije, Holandije, Nemačke, Francuske, Španije, Italije i Tunisa. Bila je ovo prilika da se ornitolozi iz regiona upoznaju i razmene iskustva u oblasti zaštite i proučavanja ptica.

Mali vranac Phalacrocorax pygmeus je najmanja evropska vrsta kormorana. Na SPEC spisku vrsta zavisnih od zaštite na nivou Evrope (Species of European Conservation Concern), mali vranac se svrstava u prvu grupu - u globalno ugrožene vrste sa nepovoljnim statusom zaštite u Evropi.  Tokom poslednjih 15 godina, broj malih vranaca na Savi u Beogradu  je neprekidno rastao, sve dok to zimovalište nije prihvatilo skoro 7000 ptica. To predstavlja 10% evropske populacije ove vrste, i veliku odgovornost za grad i za državu u celini.

Prošle jeseni je na špicu Ade Ciganlije otpočela gradnja mosta, upravo na mestu vrbaka u kome je deo ptica provodio noć. Kako bi se tokom izvođenja radova pratilo zimovanje malih vranaca i drugih vrsta vodenih ptica na širem području gradilišta, angažovana je Liga za ornitološku akciju Srbije, koja je od svog osnivanja 2003. već vršila monitoring malih vranaca. Na osnovu izveštaja LOA, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda će predlagati mere za prevenciju i smanjenje gubitaka, kao i eventualnog nestajanja malih vranaca. Primećen je i očekivani pad brojnosti malih vranaca usled uznemiravanja, pa je 2008, u odnosu na prethodnu jesen, za jednu četvrtinu manje ptica.

Uporedo sa pocetkom radova, u Zavodu za zaštitu prirode Srbije održan je sastanak na kome su, mimo predstavnika Zavoda, bili zastupljeni Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, Gradski sekretarijat za životnu sredinu, Gradsko zelenilo i Liga za ornitološku akciju Srbije, a na kome je dogovoreno kako da se zaštite spavališta malih vranaca. Proglaseno je Rešenje o  prethodnoj zaštiti 'Staništa malog vranca (Phalacrocoraxpygmaeus) na Savi u Beogradu' ("Službeni glasnik RS", broj 112/08). Njime se određuje režim zaštite svih spavališta malih vranaca kojima su se služili tokom zimovanja u poslednjih 15 godina (1996-2008) i zabranjuje teranje i ubijanje ptica, kao i oštećivanje i uništavanje vegetacije u vrbacima kod Beogradskog sajma, na donjem špicu Ade Ciganlije i Maloj Ciganliji.

Uticaj klimatskih promena na ptice širom Evrope već ima upadljive razmere. To je poruka grupe naučnika koji su napravili prvi svetski indikator uticaja klimatskih promena na živi svet na nivou ovog kontinenta. „Dosta se priča o klimatskim promenama u budućnosti, ali naši rezultati pokazuju da se njihov efekat oseća već danas“, rekao je prvi autor Dr Ričard Gregori iz britanskog Kraljevskog društva za zaštitu ptica (RSPB).

„Rezultati pokazuju da je broj vrsta koje će imati probleme tri puta veći od broja vrsta koje će imati koristi“, kaže Dr. Gregori. „Iako je u stvari zabeleženo samo malo povećanje prosečne temperature na svetskom nivou, poljulja vas kada shvatite koliko je promena zabeleženo u populacijama divljih životinja. Ako odmah ne sklonimo nogu sa gasa, model predviđa da će biti još mnogo gorih posledica. Moramo da održavamo porast globalne temperature ispod praga od dva stepena; sve preko toga izazvaće globalni haos“.

U radu objavljenom u časopisu PloS ONE, naučnici su ukazali na jaku vezu između posmatrane promene u brojnosti populacija običnih i čestih evropskih vrsta ptica i predviđene promene areala povezane sa klimatskim promenama. Kada su sve ove podatke analizirali istovremeno, članovi tima su napravili model-indikator koji pokazuje način na koji promena klime utiče na živi svet širom Evrope. Taj novi model je već uključen u kombinaciju vrhunskih modela-indikatora koje Evropska komisija koristi da proceni progres prema cilju zaustavljanja smanjenja biodiverziteta do 2010.

Ovaj rad i indikator-model delo su tima naučnika iz sledećih institucija i organizacija: RSPB (BirdLife in the UK), Univerzitet u Daremu, Univerzitet u Kembridžu, Veće evropskog cenzusa ptica, francuski Nacionalni muzej istorije prirode, Češko ornitološko društvo i Statistics Netherlands.

Dr. Stiven Vilis, sa Univerziteta u Daremu, kaže: „Naš indeks klimatskih promena raste svake godine od sredine 1980-tih, što znači da klima ima sve veći uticaj na biodiverzitet. One ptice za koje predviđamo da će dobro proći imale su rast populacije od sredine 1980-tih, a one za koje predviđamo da će loše proći imale su smanjenje populacije u istom periodu. Brinemo se jer grupa čija se brojnost smanjuje u stvari zauzima 75% vrsta koje smo proučavali“.

Od vrsta za koje se predviđa da će im se brojnost smanjiti širom Evrope, najgore će proći sledećih deset vrsta:

Dr. Gregori dodaje: „Ovaj novi rad ponovo je naglasio ulogu iskusnih amatera-posmatrača ptica širom Evrope u povećanju našeg razumevanja životne sredine i sve veće opasnosti od klimatskih promena“.